Женски свет

ова нова струја удружења наћи толиког одзива у круговима наших женскиња, а не би могла тако брзо оевојити васколике друштвене слојеве по свим крајевима нашег народа, као што данас видимо. Нова струја западних, просвећенијих и напреднијих народа, затекла је наше Српкиње спремне, кад им је пружила гесло општег кул* турног рада. Једва да се навршило, лане, 30 година, како је међу Немицама у Лајпцигу ионикла ирва женска задруга за нросветне цели, а једва да се навршило 25 година, како је у Будапешти основана ирва угарска иросвешна женска задруга , а видимо, ево већ од три године овамо да славе евоје 20-годишњице и наше добротворне задруге у В, Кикинди и Ст. Бечеју; па ево сад већ и трећа у овом китњастом и братском граду слави своју 20-годишњицу; а то je знак, да је идеја удружења женског за ошите народне цели нашла лепа ©дзива међу нашим Срнкињама. То потврђује и онај леп нЗз задруга, што се подигао за ових последњих 20 годипа по свима крајевима нашега народа. У нас је, хвала милом Богу, данас, само с ове стране, 25 већ основаних задруга а 5 су у току ; у Србији имамо 3 самосталне задруге и 11 подружина; а у Босни 1 и 2 се спремају. То је 47 задруга; а за коју годину биће их и 50. Да узмемо једно на друго по 100 чланица на сваку задругу, то је око 5000 Српкиња, пгго С У удруженом снагом пошле да поведу народ свој бољој срећи и легипој судбини; а то је утешна појава за нас, јер тих 50 јаких бедемова ће одолевати свакој навали, јер су зидани из милоште, а подигнути на истинској љубави; а љубав све може, све надвлада Та појава нас пита слатком надом да ћемо и даље живети и да ћемо истрајати у борби и ако смо мален и данас још незнатан народ; и та врлина наших матера, ако подржи овако, стеће нам, за сигурно, угледно место у реду културних народа: јер као год што су нас наши стари оци евојим јунаштвом и карактером очували, тако ће знати и умети и хтети и наше матере да нас проведу кроз нове културне ратове, и да нас после својим потомцима предаду боље и спремније за даљи живот. То нам јемчи и ово одушевљење, што се огдеда на лицу наших слављеница, то говори она добра воља, што се слива и гомила у добротворне задруге и зар онда да се не радујемо данашњој слави, зар да се не веселимо оваким дивним призорима, где нам се отимају и такмаче матере, љубе и сеје, да нам олакшају бреме, и да с нама понесу терет опште народне бриге, јер као год што човек сам без жене не може постићи свога задатка, тако и народ не може остварити своје идејале, док му у том не помогну и његове женске главе. Земља рани једну клицу, а зрак снажи другу; тек у сутецају те две снаге развија се биљка и донесе плода. Тако је и у друштву људском. Тек узајамним радом обе друштвене поле

може се однеговати и подићи леп, здрав, родољубив, моралан и карактеран подмладак, који лебди пред очима свим нанредним и културним народима. За то ми и сматрамо оваке светковине и славе наших добротворних задруга за народне културне славе и свака је така слава један знак више наше будне свести, нашег родољубивог заноса, који нас диже у очима странаца и просветног света. Па за то смо и захвални пуним срцем признања и овој нашој дичној задрузи Суботичкиња, што нас је искупила на овако лепу и слатку гозбу и што је дала и нама и страном свету прилике, да се увери из уста наша уважена и заслужна мужа, а њена дична сина и ночасна члана г. А. Хаџића, како је великом љубављу, како је ретким гшжртвовањем делала пуних 20 година за благо и напредак своје деце а за добро грађана ове миле нам домовине, те да се и ми можемо загрејати на топлоти те жарке љубави, па да у овоме кругу и позиву достигнемо њихову славу. Њихов леп иример разгаљује нам суморност и разведрава чело, те и нехотице нас гони у ове доста тешке дане, да заневамо Змајеве речи : Сама нога крочи ближе, сама с’ рука горе диже, да придене на те заслужне груди задружне /најлепши орден, орден прве класе народног признања и захвале. Но ко је пратио 20-годишњи рад те задруге, а ако није имао ирилике другим путем, мо гао је то из данашње реФераде нашег љубљеног г. А. Хаџића опазити, до се кроз цео низ тих 20 година радом и пожртвовањем истицала највише три имена, три челенке њене, две начелнице : гђе Милица Димитријевић и Емилија Мучалова и њихов заслужни иеровођа г. Ђорђе Гојковић, за то ћемо њих троје украсити, пред лицем овог одабраног збора, посебним венцем признања, а на тај венац приденућемо траке овим речма исписаним из дубине душе наше : слава и хвала вам! Поред овог говорника суделовали су свирком у челу г. Евгеније Стојановић из Будимпеште, гласовирском пратњом г. Франц Гаал, директор суботичке музичке школе; гласовирском свирком гђица Зорка пл. Рогулићева из Новог Сада, вештачком песмом гђа Мила Рајићка из Сегедина и декламацијом гђица Меланија Тешићева из Суботице. Сви су ови суделачи извели своје задатке на пуно задовољство публике, јер ихјеовабурним аплаузом и одушевљеним поздравима пропратила; а задруга их је наградила дивним пу* кетима цвећа и венцем лаворовим са сходним надписима. Сутра дан је, у почаст гостима, ириредио г. Ј. Радић велепоседник, са супругом својом Мицом, сјајну вечеру с игранком, где су гости

40

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 3.