Женски свет

Најзад прекиде он ћутање и рече: „Госпођице Јелка, реците ми искрено, зашто сте ви према мени тако хладни? Зашто ме са сваком вашом речицом од себе одбијате? Зар не видите коли ко вас волим ? „Мене волите? Ха, ха, ха, а шта је са Браниелавом Јаворском?“ запита Јелка насмејавши се горко. . Данић пребледи, погледа је унлашено и рече: „Од куд Ви то знате? Зар су и до Вас донрле већ светске сплетке ? „Од куд знам? Дознала сам елучајно, без икакве моје кривице. Ваша сестра ми је нехотице издала вашу тајну.“ „То не може бити! Од куд да говори моја сестра баш вама о мени и Вранислави ? Молим Вас разјасниге ми!“ Девојче приђе ближе, пређе лако руком преко бела чела, као да хтеде тим иокретом да збрише све немиле успомене. „Ви и не сањате колико сам се ја заносила вашим иесмама. Оне беху за ме не друго до извор лепог и узвишеног. Многе од њих беху посвећене лепој Бра нислави, и ја уживах у њима читајући их, јер беху провејани чистим дахом љубави и одушев љења. Ви знате да су моја сестра и ваша добре пријатељице. Једног дана беше ваша сестра к мојој у иосету дошла. Оне сеђаху у башти баш испод мога прозора и разговараху се живо. Ја сеђах код отворена прозора у својој соби и читах ваше песме, и бејах се тако задубила у читање, да не ноклањах ни најмање нажње њихову разговору, кад наједаред чух ваше име. Ваша сеетра иричаше о Вама и о лепој глумици, како вас је ова занела својом леиотом и уметношћу, те је много допринела, да сте до ове песничке славе дошли.“ После ових речи окрете Јелка главу у стра ну и уздахне дубоко. „Да ли сте ви поверовали речима моје се стре?“ „Зашто не? Зар је то што невероватно ? Од тог доба чеках сваки дан да чујем, да сте се верили са лепом глумицом, али ви до данас то не учинисте.“ Данић скочи са свога седишта, приђе девојци ближе и подигне молећи руке. „Молимвас, госиођице Јелка, саслушајте ме! Ја вам не могу разлагати, какви ме осећаји везиваху за лепу глумицу, али Вас уверавам својом чашћу, да њу нисам љубио таквом љубављу, која је кадра да испуни читав човечји живот. Мене је више занела њена уметност. Та ме је одушевила у у толикој мери, да je један део тог одушев љења прешао и на њену личност. Кунем Вам се Јелка оним, што је најсветије, да према њој не осећах никад ово, што сад оеећам, никад је нисам љубио овако чисто, узвишено као што Вас љубим. Ова љубав ће дати целом мом животу други правац, осећам да ћу под љеним

благотворним утицајем постати сасвим други човек !“ Девојче пребледи, пође корак ближе, али се брзо трже и заузе опет своје старо место. Видело се, да се борила, али само за часак; борила се против својих осећаја, који су је свом снагом привлачили човеку, за којим се заносила свим жаром млађане душе своје. Најзад савлада своје узбуђење, окрете се опет њему и рече хладно: „Како да верујем у ваше речи. Зар ее може волети час једна, час друга ? Или је лаж ово што сад мени говорите, или су лаж ваше песме! Не, не, оне речи мора да су потекле из дубине вашег срца, јер иначе не би тако к срцу говориле. Ви љубите Браниславу, па ћете се и оженити њоме. Је л’ те?“ „Али Јелка, чујте ме ако Бога знате, зар Вам не рекох, да само Вас љубим, и Вимијога увек не верујете! Да се оженим Браниславом! Људи од мог ноложаја не жене се глумицама!" „А зашто не, зар је лакше дати неком своје срце него своје име ? Зар срце мање вреди од имена ? и „Ах, Јелка! како да Вас уверим о својој љубави, кад не ћете да ми верујете! Тајавам већ рекох, да оно не беше љубав него само занос, који је нестао, чим сам Вас упознао и научио Вас ценити и љубити !“ Девојче се окрете и подигне руку као да га хтеде ирекинути; „Не говорите даље, ви ме више не можете уверити о искрености ваших осећаја! Зар сам вас једаред посматрала у позоришту како не скидате очију са леие глумице; па и ваше песме нису посвећене еамо уметници него и лепотици. Сад хоћете да ме убедите, да њу нисте љубили правом љубављу ! Ја не знам, да се може друкчиј е љубити до ли свом душом, свим бићем својим! Немојте, да ми више тако говорите! Немојте, да ми разорите и ово мало вере у вас што је преостало." Данић стајаше запањен. Увидео је, да би му свака даља реч у своју обрану била узалудпа. Чиста девојачка душа не могагае да појми, ни да разуме, да има и друге љубави сем оне узвишене, идејалне, која не зна ни за какве друштвеие предрасуде, која тежи једино за тим, да назове љубљени створ својим и да га љубављу усрећи. Таква љубав се почела разви) ати у Јелчином срцу, али ју је Драганова сестра оном поверљивом исповешћу разорила, и задала млађаној девојчиној души први бол. Наста тајац -- Јелка гледаше опет сетно у даљину, у оку јој затрепта бисер суза. Данић прокљинаше у себи свој зао удес, јер беше увидео, да му је ово дивно девојче, бар за сад, изгубљено. Он је осећао, да би му само оно могло иостати анђео хранитељ, те да га изведе на прави пут са странпутице којом беше пошао. Из Јелкиних речи, и из целог понашања јој видео је, да она није баш еаема равнодушна према њему, и да би је могао за

62

ЖЕНОКИ СВЕТ. Бр. 4.