Женски свет

рично мушкима намењена. Исто су тако ноједине имовне опћине из бивше границе давади ученицама виших девојачких школа годишње припомоћи, јер опет није изрично за мушке одређено. И од новосадске срп. правосл. црквене општине издавану Ииколићеву стипендију је уживала и женска, јер се могао тако протумачити завештај. Дакле су женскиње код нас добијале припомоћи онако некако због нејасног одређења, али баш за њих створених стипендија до сад није било. Но и у томе се сад код нас показује обрт на боље, јер сад имамо родољупки ња, које су се сетиле и даровитих Српкиња, да им пруже средства за њихово изображавање. У Срем. Карловцима, направила је 17. новембра 1883. сада пок. Анастасија Коларовић опоруку у којој вели: „ ја сам проникнута уверен»ем, да наш народ свој бољитак и напредак само од васпитања, образовања и душевног нашег на жалост толико запуштеног женског пола очекивати и изгледати може “ Родољубиви оеећаји ови, сада већ упокојене добротворке дубоко су били уко рењени у души њезиној, ]ер је она оно имање што јој је после супруга њезиног остало знатно унапредила, само да пред очима јој лебдећу цељ што боље потпомогне и унапреди. С тога је и исписано даље у опоруци: „ не само да сам сачувала оно имање, које ми је мој блаженопочивши супруг завештао, него сам га великом штедњом, мучним и труд ним евојим радом још знатно увенала једино из те побуде, да се једном оснује фундација, из које Ке се моКи пружати прилика и младим даровитим Српкињама, да се и оне узмогну попут вршњакиња својих у других сретнијих културних народа изображавати и усавршавати не само у обичном, код нас по несреКи скученом женском делокругу, веК да се из прихода те фундације узможе гаиљати по која млада Српкиња, да се у страном свету, као н. пр. у Немач-

кој или Швајцарској може одати и вишим педагогијским, или на прилику и медицинским наукама; или да се која млада Српкиња, коју је Бог обдарио лепим гласом, може на којем чувеном консерваторијуму за певачицу изобразити, те тиме славу свога народа по свету пронети “ Ето то су мисли и жеље блаженоупокојене тестаторке, обележене у опоруци, којом је основана заклада под именом: „Благовештенски фонд Димитрија и Анастасије Коларовића за образовање младих Српкиња“. Фонд је овај предат на руковање „Матици Српској“, и капитализир-аће се све дотле, док не досгигне своту од 10 хиљада Фор., те ће онда задужбина ступити у живот. Тада ће се из прихода издавати једна стипендија од 100 Фор. годишње, за ученицу које срп. више девојачке школе; једна етипендија од 150 Фор. годишње, за ученицу срп, учитељске школе у Сомбору (или где иста буде); и једна од 300 Фор. годишње, за слушатељицу виших наука, као за похађачицу консерваторије, сликарске академије или каквог другог завода, који надмаша вишу девојачку и учитељску школу. Остатак нак ће се капитализирати и даље, и после неког времена или ће се повећати број стипендија, или ће број стипендија остати, али ће свака стипендија бити онда већа. „Матица Српска“ ће бирати питомице, управо учиниће тројну кандидацију, а пра во избора је остављено свагдашњем Митрополиту-Патријарху у Карловцима. На стипендије ове ће Карловкиње имати првенство. И ако заклада ова не ће сад одмах стунити у живот, него тек кад достигне оноруком одређену висину, она је доказ, да севећ пре толико година нашла родољубива душа, која је хтела и ову осетну празнину код нас да попуни. Нека јој је слава! За изучавање Српкиња неувелих заслуга имају и наше женске задруге. Већ од толиких година, свака од њих нотпомаже или и са свим издржава по једну или више младих и спремних Сргншња, које се изучавају или у учитељским школама, или се спремају за други који са-

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4.