Женски свет

мосталан позив. Без припомоћи наших женских задруга млога и млога Српкиња у иоследње две десетине година не би дошла до положаја, кога сад заузима. За то су и наше женске задруге највећу хвалу заслужиле. Једна од наших задруга женских, су ботичка женска задруга славила је ове године двадесетогодишњицу свога рада. Поред осталих врсних радова њезини,ввредно је истаћи и то, да је иста задруга баш сад о својој прослави достигла у иметку свом ону висину, која јој је по правилима нужна, да може издавати стипендију за образовање Српкиња. Стипендија, коју ће суботичка добротворна задруга Српкиња сада установити, износиће годишње 300 Фор. и биће посебним правилима одређена на то, да пружи ирилике даровитој Српкињи, која ее може у своме месту, или помоћу својих родитеља свршити више нау ке, да се може у којој струци изобрази-

ти, и тиме до самосталног положаја доћи. Разуме се, да ће се ова етипендија издавати само оним учееицама, које еу за то нужне школе одлично или врло добро свршиле. Ова стипендија етупа сад у живот, и стечај ће за њу већ за јесен расписан биги. Ми мислимо, да суботичка женска за друга својој прослави није могла лепши завршетак ирибавити, него што је баш сад основала ову стипендију. Као што се из свега напред реченога види, и за даровите Српкиње, које немају средстава, побринула се у најновије доба родољубива срца, како ће им помоћи, да од сада и код женских не мора дар због немања средстава иропаети, него да се може до највећих степена развити, и припомоћи решењу питања о способности женскиња за научне путеве. Нека је слава и хвала добротворима Срикиња !

СРПСКОМ НАРОДУ!

Међу многим незгодама и невољама, које ради несређености наших просветних и друштвених прилика узнемирују и тиште родољубна срца, једна је од најтежих: незбринуто стање Српске Новосадске Гимназије. Неколицина захвалних синова народних прегла је, да изведе дело колико тешко, толико и дично: да подигне српској просвети споменик, на којем ће се поколења учити како се љуби род. Данас већ не сумњамо, да је један од главних чинилаца, који су наш народ, гоњен толиким злим удесима, одржали до данашњег дана просвета. Добра је то срећа нашега илемена, што је од увек марило за ту силу, која народе ствара, држи, усрећује Наши стари су од уста откидали, нрегоревали се, само да саграде храмове, у којима ће луч просвете'буктети. Ми, њихови потомци и наеледници, и данас емо сведоци њихове муке и љубави к роду, уживајући уњи ховим тековинама, у толпким просветним заводима и гаколама, закладама и задужбинама. Само је тако подигао Српски Народ просвећену војску, која га је соколила и бранила од многих и разноврсних непријатеља, од којих је понајстрашнији: умни мрак, незнање. Ево сад треба један просветни бедем утврдити, зановити и удесити према приликама и

захтевима данашњега доба. Наше напредно време иште, да је школа еветла, пространа, виеока, пуна богодана здрава ваздуха. А каква је зграда, у којој је Новосадска Гимназија? Просторије, које беху одређене за четири разреда, служиле су и онда, када се отворише шест, седам па и осам разреда. Зграда, у којој је с муком могло стати стотинак ученика, сада мора да прими у се три до четири стотине. У собама, у које би сретнији евет уз најбољу вентилацију пустио једва 20—30 ђака, мора да седи без икакве вентилације преко 50 наше деце. Патос је у евима разредима давно дослужио, прозоре и врата већином продухује ветар, скамије, особито у неким разредима, никако нису удешене ирема захтевима хигијене и педагогије. Ето у таким је просторијама смештена наша омладина, родитељска нада, народна узданица, да се телесно и умно развија? Додајте томе још, да нема дворница за цртање и гимнастику, да нема просторија ни учионица за природне науке, да су књиге у библиотеци скоро згомилане због оскудице у месту, да нема дворнице за заЈедничке скупове и свечане прилике једном речју, да нема свега онога, што је преко потребно средњој школи иоле добро удешеној, а да и ово што има, да~

Вр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.