Женски свет

нас већ никако, или једва којекако, одговара својему одређењу пак ћете имати верну слику о згради Српске Новосадске Гимназије. Последњи је час, да се том злу учини крај. Са свакоје стране се види и осећа, да се овако више не може. Управа гимназијска мора да одбија децу од школе, јер нема где да их смести, а тако се и нехотице огрешује о свети аманет врлих оснивача и прилагача гимназијских и о вољу свега народа. С друге стране државна власт непрестано наваљује да се гимназијска зграда удеси онако, како су оправљене све сличне школе у Угарској. А како тескоба огромно смета школском раду, то тешко оеећају учитељи наше гимназије. Старешине и старатељи Срнске Новосадске ГимназиЈе или не могоше, или не умеше, или не хтеше да ову ствар доведу у ред онако, како иште корист ове народне школе и достојанство целога народа. Ми, који бесмо ученици Срнске Новосадеке Гимназије, који кроз њу улегосмо у царство доброга, истинога и леиога, који с њевом помоћу дођосмо до својега садашњега места у друштву и народу, који дакле од ње добисмо све можемо ли донустити, да наша гимназија, то наше топло гнездо, падне и испод висине осталих јој друга, а камо ли оставити, да јој ексистенција доспе у опасност ? С овим кобним питањима у срцу састала се у Новом Саду неколицина некадашњих ученика Српске Новосадске Гимназије, те се евојски noразговорила о овој невољи, које допаде наша гимназија, и одлучила је, да сву своју снагу заложи, те да се ово хитно питање реши тако, да се прилозима, у првом реду ученика ове гимназије, а по том и дарежљивих руку свакога просвећена родољунца и целога народа, саграде овом светилишту наука достојан храм, који би у свачем могао задовољити данашње потребе и захтеве. Мисао је у најближем кругу радосно иоздрављена и ирихваћена. То нас је осоколило те по тегосмо још један корак у напредак. На дру

У Новом Саду 10. (22.) марта 1897. године. ОДБ О Р НЕКАДАШЊИХ УЧЕНИКА СРПСКЕ НОВОСАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ, КОЈИ СКУПЉА ПРИЛОГЕ HA ЗИДАЊЕ ГИМНАЗИЈСКЕ ЗГРАДЕ ПРЕДСЕДНИК ПОТПРЕДСЕДНИК Стеван ПоповиК Пеци, Др. Идија Огњановић кр. саветник, градски начеоник новосадски

гом састанку се установио и одбор, који ће предузети рад руководити и изводити. Ево нас дакле, мили Српски Народе, пред твоје светло лице, обраћамо се твојој јакој руци, да нам притече у помоћ. Срнске општине и сва друга удружења српска! родитељи, који дадосте своју узданицу на школе или ју наменисте њој! браћо другови новосадски и стари,ји и млађи! народни иитомци! и сви редом Срби браћо, ,који љубите народну просвету ! ево дивна прилика: једнима да учините себи задужбину, другима да се одужите на видљив начин колико толико народу и његовим добротворима! Похитајте са својим прилозима, да се подигне споменик који ће дичити и Српство и овај просвећени век! Промиелите, да је ова. ствар презнаменита, да је посао велик, а да нам освм нас самих нико не ће помоћи. Али како се за велика дела ишту и веће жртве, Одбор је мислио, да се ова крупна мњ еао не би могла остварити малим прилозима; с тога је једнодушно одлучио, да најмањи прилог буде 50 Фор. Тим је већ јасно казано, да се Одбор у првом реду обраћа онима, којима je Бог дао земаљгкога добра те им ова жртва на просветни олтар не ће насти тешко. Српски Народе ! Ученици Новосадске Гимназије! Родитељи и родољупци срнски! Пренимо се! Отресимо уских погледа! Разгонимо из сво. јих срдаца ситне обзире ! Уздигнимо се на висину данашњега времена! Пођимо стопама својих просвећених предака те се збринимо за потомство бар толико колико су они за нас! Похитајмо с прилозима, како би се питање о зидању гимназијске зграде могло регаити што пре. А све ће жртве добро уређена и потпуео обеебеђена српска гимназија стоструко накнадити народу гајећи му просвећен и здрав подмладак. Прилози, молимо, да се шаљу управитељу Срнеке Велике Гимназије Новоеадске г. Васи Пушибрку, благајнику Одбора који скупља при логе на зидање гимназијске зграде. Ми верујемо у свеет, тврдо се уздамо у дарежлшвост и снагу Српскога Народа. С тим уверењем и уздањем полазимо на носао. Боже помози !

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 4.