Женски свет

БЛАГАЈНИК Васа Пупгабрк, унравитељ срп. новосадеке гимназије Др. Стеван Адамовић ироФ. Благоје Браннић Др. Јован Велимировић. ђорђе Велић, капелан Др. Илија Вунетић нроФ. Јован Грчић Др. Милан Давидовац нроФ. Др. |орђе Дера Душан М. Јовановић нроФ. Милан А, Јовановић

ПЕРОВОЂА Др. Сима А. ћирић Др. Александар Кода Др. Душан Милић проФ. Стеван Милованов Михајло Миловановић, гимн. катихета проФ. Тихомир Оетојић Зђорђе Радовановић Др. Душан Симић Др. Бранислав Станојевић Влада Стратимировић Др. Милан А, ћирић.

„ПИСМА МОМЕ СИНУ".

(Наставак.)

Немој мислити, да то што ти преиоручујем, да је то само ученост која се читањем књига добија. Ма да је наука коју из књига дрпимо нужна за изображење, ооет има још једно друго знање, које је њојзи равно, шта више још је важеије, а то је познавање света. Н>у не можеш изучити у соби из књига; њу само у опхођењу са свегом можеш научити. Што више знаш, то треба да си све скромеији, ]ер скромност је еајсигурнији пут, којим ћеш твоју сујету задовољити. И тамо, где си сигуран, да ти је мишљење нравилно и добро, ваља да се чиниш као да ниси са свим сигуран у своме суђењу; ако хоћеш да друге увериш о истинитости онога што тврдиш, ваља да изгледа, као да си и сам снремае, да будеш о противном убеђен. Има учењака, који се не обазиру никад у каквом су друштву, него терају евоје једео те једно; таки ће и у друштву женском да евоје говоре зачине цитатима, које обично слабо ко у друштву разуме. Иа то се обично угледају они празноглавди, који никаквог знања еемају, него су запамтили по које име, или знају еа памет uo коју мрвицу из старих писаца, па се тиме спретно и неснретно размећу у сваком друштву, мислећи зар, да ће их свет због тога за учене држати Ако не ћеш да изгледаш у очима друштва као сувопарае учењак, или ако нећеш да те друштво ематра као незналицу, онда немој у друштву износити своју учееост, него говори оним начином како

читаво друштво, у ком си, говори, а немој евој говор никад украшавати туђим перјем. Никад ее немој правити, као да си ти ученији и паметнији него остало друштво. Држи твоју ученост у џепу, као и свој сат Немој сваки час вадити сат и навијати га, да избија само за то, да људи виде, какав ти сат имаш; а ако те ко пита, какав ти је сат, а ти кажи, а немој га непитан показивати. Размишљај сам о сваком догађају, и испитуј околности, са којима је у свези, а немој се ослањати на вести. Запамти, да најбоља душа има на себи нечег сићушног и рђавог, а еајгора душа да има на себи и нечег доброг и великог. Упамти и то, да је ученост врло нуждаа и користан еакит човеку, и срамота је бити без тога накита. Али ее чувај заблуда и злоупотреба, у чијој пратњи се често она налази. Помисли даље, да је корисније имати млогог знања из новије науке, него из старог доба; боље је знати стање садашње Европе, него старе.

Речи су одело, у које облачимо евоје мисли. За то пази на чистоту језика и граматичеа правила. Твоје мисли исто тако не треба да излазе у подераном и прљавом оделу, као и твоје тело. Ма како твоје мисли биле правилне, ако је начин твога израза суров и неотесан, оне ће изгледати ружео, и ее ће бити у друштву добро примљене, исто тако, као кад би ти сам ушао у друштво у подераном и ирљавом

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.

53