Женски свет

оделу. Не може свако пресудити јесу ли твоје мисли добре или нису, али начин говора, или твој стил разумеће свако. Ако дакле у томе хоћеш да избегнеш погрешке, а ти мораш увек пажљиво нратити оно што читаш, мораш запамтити изразе и фигуре најбољих писаца; никад не смеш прећи преко какве речи, коју не разумеш, него мораш тражити и мучити се, док њено значење не дознаш. Ваља да аазиш, како говоре учтиви и фини људи и нај бољи говорници Прости људи, слуге и чељад, ти сви рђаво говоре. и у свом говору употреб.љују ниске и простачке из разе, којима се отмени људи никада нослужити не смеју. Ни једним даром не може човек постати тако обљубљен и знаменит, као говорничким даром. Пословица вели: Песник се мора родити. Али за то се човек сам може у говорништву дотерати. Трудом и вредноћом може сваки доста далеко у го ворништву дотерати. Јер, хоће ли когод бити разговоран или не ће, зависи од његове пажљивости и брижљивости; сваки може употребљавати добре изразе место рђавих; може се изражавати јасно, место нејасно. Место незграпних кретања, може сваки припазити на то, да су му кретања љупка и грацијозна, само ако на то пази, и ако се труди да то иостигне. А заиста је вредно потрудити се, и то здраво се потрудити, да се у томе свему увеџбамо, и да у томе и друге престигнемо, јер та вештина нас од животиња разликује. Кад когод стоји у гласу вештог и до брог говорника, тога свет сматра као не обичног човека, коме је Бог особити дар дао. Ако иде у шетњу, свет га гледа и говори: „Ето, то је он!“ Да се може људима овладати, не треба о њима бог зна каквог мњења имати, а да се говорник слушаоцима допадне, не сме их са великом важношћу посматрати. Млоги се младићи боје говорништва због тога, што свет то сматра као неки ванредан и особити дар. А кад би вештину таквог доброг говорника разметли у делове, и почупали туђе uepje, којим га је његова гор дост и незнање других украсило, то би нам преостао човек са здравим разумом, који правилне пресуде има, и који се уме

лепо изразити. Но, то баш баш није никакво волшебство. Крајња цељ говорништву је да увери своје слушаоце. А млого више људи имају уши, које треба голицати. него разума, који ће пресудити, Дакле изазвати пажњу слушаоца, и начин предавања су најглавније ствари. Лепота стила, и округлина реченица је од највећег утиска на слушаоце. Ако употребиш у твоме говору неколико лепих реченица, које ће слушаоци унамтити, они ће се тако исто задовољно разићи кући, као и из опере, кад целим путем звиждукају неколико арија које су запамтили,

Као што нам кретање подиомаже апетит, тако нам рад изоштрава вољу за забавом. Онај који иосле дневног рада отидеунозориште, на игранку или коју другу забаву, млого ће више у забави уживати, него онај, који пре ње није ништа радио, коме је дан узалуд прошао. Човек који ништа не ради и у забави је, као и у свакој другој ствари, тром и неукусан. Што мање ко има посла, тим мање има времена да и тај мали посао уради. Један зева, други одлаже посао за идући дан, трећи би га могао урадити, само кад би хтео. Па тако се ретко посао и уради. Ко пак има млого посла, тај мора да га започне, и увек нађе довољно времена, да цео посао обави. Рад нодиже дух и оживљава га, а нерад га убија. Ја бих желео, да сваки паметан човек пре спавања себе испита: „Шта сам данас урадио ? Јесам ли штогод урадио, што ће мени или другима од користи бити ? Јесам ли своје време на добро употребио, или сам га страћио? Је* сам ли овај дан проживео, или сам га у лењости преспавао ?“ Одговори на ова питања или би развеселили или растужили мислећег човека. Али млоги људи немају времена, а још мање су вољни, да ееби овака нитања стављају, млоги се шта више оваких питања и боје, те гледају, да их каквом бескорисном забавом избегну. А та би нитања млогог поучила, и на бољи пут извела.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4.