Женски свет
Част јој и слава! Опћина је била упућена, да принесе жртве те. Купало Русанда сваке године има све више и више гостију. Последњих година већ их не могаше сместити. Беше мало станова на расположењу. Сад пак мање ће се осећати оскудица у том ; док се за коју годину не буде и ови нови хотели недовољни иоказали. То ће пак, обзиром на нагло напредовање овога купала, које сваке године све више и више гостију походе, за јаманно наступити. Но свесна црквена опћина меленачка већ и даље ће се умети бринути о Русанди, о овом једином српском купалу у нашим крајевима. Од многих киша Русавда набујала као право језеро. У полукругу савија се око китњастога купала и, заталасана јачим ветром, валовито удара о обале, где се од јаке воде њене нахватала пена као сапуњавина. Преко од купала, на другој обали Русанде, пружају се у најлепшем зеленилу меленачки виногради. Иза њих виси се лепа капела, задужбина породице Димитријевића. А овамо у наоколо на све стране бујно зеленило. Шеница ијечам повијају се од ветрића као зелено море. Шеве трепте у висинама и извијају дивне мелодије. На бујним лединама одмах крај купала пасу острижена стада, јагањци несташно скачу, а овда онда допре ерећнога пастира или сетни гласи Фруле његове.
Природа је тек онда лепа, кад човек уме да види и осећа лепоте њене. Јесте е су планински крајеви више разнолики, злјп ипак и равница одлучно има своје чари. Како ју је само лепо опевао наш изгубљени ПетровићПетеФија! Уз лепоту, коју равница пружа, још је и поднебље овога краја благо и здраво. 0 том су се уверили сви болесници, који су долазили и који долазе на Русанду, да нотраже лека, ко од костобоље, ко од рана, од бескрвности, скроФулозе, притегнути жила, узетости, женских и кожних болести, севотине у живцима и још многих других болести. И уза све то осетиће још, да црквена онћина у најширем човечно поступа према гостима. За купање у цементним кадама с блатом и водом нлаћа се по 60 новч., а у салонскима по 1 ®op., докле су у другим купалима цене за половину а често и двојином веће. Ко је упућен у купала, нека му је и са те етране Руеанда топло препоручена! Сунце се поче дизати на истоку. Облаци се по небу подерали у ситне траље. Погањају се овамо, онамо. Ако се скупе у једно, биће иутницима свакојако. Хај коњици, чили брже, да сухи прејуримо пут нам знан. Напред! Збогом и мило и драго ! „ r Мирољуб.
ПЈЕСМО МОЈА!
Пјесмо моја боли моја, Јер ми душу ти притишћеш, У окови борба љутих, Окрутнице судбе моје, Ти полета лака ишћеш! Пјесмо Moja сузо моја, Што низ бо’но течеш лице Видаш ране јаде моје, Поругаене моје среће, Племенита осветнице.
Пјесмо моја срећо моја, Тебе ми је небо дало, Да ми тебе пјеемо није, Давно би ме море сиње, Очајања прогутало. Пјесмо моја надо моја, Кад ми бура сломи крила, И онда сам с тобом с’ нова, Умишљене ткала дворе, И у њима сретна била.
Олга К. Пелешева.
НЕКОЈЕ МИСЛИ 0 ЖЕНСКИЊУ.
II.
Талијански оријенталиста, песник и ли терарни историчар Ангело де Губернатис држао је 14. Фебруара о. г. у двору у Београду предавање о жениној улози у
данашњем друштву. У предавању своме обазрео се он на положај и подобност женину у разних народа, осуђујући ону струју, која хоће да модерној жени из-
Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ.
85