Женски свет

Суботица.

бор срп. забавишта: Марија Купусаровић, Роза Крстић, Катарина Стојковић, Лујза Исаковић, Александра Михајловић, Драга Смедеревац, Милена Кировић, Васа Секулић и Сава Клее На предлог управног одбора скупштина бира по српство многозаслужену Срикињу бароницу Анету Штаудах за своју почасну чланицу. Сад се ирешло на најосетљивију тачку предлога управног одбора о избору одбора у лицима Жарка Стакића иароха, Васе Лучића свећеника, Богдана Свирчевића учитеља, Јулке Петровић, Милане Кировић, Катарине Стојковић, Розе Крстић и Саве Клее, који би одбор имао задаћу да ирикупља од знатних српских књижевника кратке буквице (axiome) које би се у виду купона штампале под цену од 10 новчића. Са позивом обратити се на Србе и Срикиње за распродавање, чим би се имао основати фонд за подизање више девојачке школе у месту. Око истога предлога отворила се жестока дебата, у главпом је примљен предлог с допуном, да се позове још сво свештенство, Срби адвокати, друге старије интелигентне особе и учитељски збор. Истим издавањем хтело се постићи да се нагае Српкиње упознаду са нашим како старијим тако исто и мла ђим бољим књижевннцима, да им се омили ерпска песма, а уједно би се и основао фонд којим би се новцем подигао иросветни дом, на који би еваки сарадник с поносом могао гледати и рећи: то је наше дело, наш је труд богато награђен. Где би са нашим дичним песником чика Јовом запевати могли: „Лепо ти је задомити дом, где ћеш свој да будеш и себи и свом“. А то се све лако постићи може, треба само добре воље и истрајности. При завршетку седнице нредседница наимеиовала је чланице Ему Сганковић из Меленаца* Јелисавету Бинтер и Софију Пешић, које ће скуп. записник оверовити, захвали се присутнима, желећи им да и ка даље остану истрајне у свом раду. Када поглед бацимо на рад задружни 1896 године видићемо наше вредне и родољубиве Српкиње, како су многима у невољи и беди номогле, убрисавши им горку сузу, притекавши им у помоћ. *

Када су наша браћа у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговиви усљед ноплаве страдали, паша је задруга одмах изаслала своје чланице Јулку Петровић, Розу Крстић, Јелену Вуков и Ану Живановић, умоливши и наше Српкињице Јелену Поповић, Марију Кудиг, Катицу Ристић и Наталију Михајловић да купе прилоге. Труд им не беше залудан, јер накупише 409 Форината, која је свота путем својим послата. Нека им је хвала на племенитости њиховој и благодарност у име пострадалих. Живеле!

По закључку скушнтинеком расписаће се стечај за стипендију од 300 Фор. годишње за оне Српкиње, које су *свршиле основне, грађанске или више девојачке школе, а одаће се даље на' више науке. Скупшгипа је још закључила, да се ио потреби садашњој преиначе друштвена правила. Промене те састојале би се у сљедећем: Да се дода у првом чланку, параграфу првом одноеећи се на питомицу: сиротој местној ученици православне вере и српске народности средњега сталежа, која од куће или родитељском иомоћу у месту не може више науке свршавати. И то, учитељске, свештеничке, трговачке или сиромашних звапичника кћери; простих и занатлијских само онда, кад би ванредног дара за, више изображење показали, а из горе наведених сталежа питоМИце не би било. Кандидовати се могу само ученпце са одличним и добрим сведоџбама; са довољним се не примају. Ако такових од овдашњих пе би било, онда # се може стипендија издати и страним компетенткињама са прописаним сведоџбама. За сваке врсте више науке, практичне или уметиичке, важи ова штипендија. Ако питомица за годину дана не положи или не поправи из евију прописаних предмета нужне испите, онда јој се има одузети стипендија. За питомице могу се кандидовати само ученице са горе наведеним сведоџбама. А изабрати, која најбољу сведоџбу има; и само једногласно, или абсолутном већином; иначе има се коцка вући. Стипендија се има издЛћати, по решењу

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ.