Женски свет

Разне вести.

штампа књижарнице Пахер и Кисића 1897. Цена је 2 круне и 40 хел. (1 j>op. 20 нов.) У свесци овој нриказан је: Војислав Илијћ, Змај Јован Јовановић, Симо Матавуљ, Лаза К. ЈХазаревић, Емилијо Кастелар. Александер Дима млађи и Е. Мелхиор де Вогије. Писац је своје узоре тако приказао, да му можемо по ирочитању рећи: Твоје симпатије су и наше симпатије, што је за Јамачно хтео и да постигне. Књигу ову особито препоручујемо нашим интелигентним Српкињама, које би хтеле да се по нешто у светској књижевности оријентују. У Бечу је умрла Шарлота Волтер, славна некад глумица од светског гласа, премац глао витој Француско] глумици Сари Бернхардовој. Чувена ова трагеткиња са највећим успехом је глумила и у старијим годинама својим, и није дала да је која млађа снага, у уметности претече. Било јој је 63 године кад је умрла. Дуго је боловала, иа су јој класичне црте од дуге болести сасвим понестајали. По жељи ње ној оденули су је белом одором у улози „Ифигеније,“ са растовим венцем у коси. Дворана у којој је лежала није била црнином заетрта, но у самом цвећу. Изишао је 6. и 7. број „ Споменна“ дечја илустрована листа са овим садржајем: Најлепша срећа, песма еа сликом, од чика Васе Љубисава. Ноћ и Анђео хранитељ, песме од тетка Данице. Из дечијег живота : Хвалиша од Љубише. Домовини Крајини, песма од Богдана-Крајишника. Брат и сеја, песма са сликом, од Свет. Ћороровића. Удовичина кућица, од Радојка. Аманети, песма од Вељка. Мала сешка, иесма са сликом, од поп-Луке Поповића. Приче једне матере, од Косте Малеташког. Славујева песма, од Бл. Нед. Кечкића. Камо ћу нано ? песма од Миливоја Ст. Ћурчића. Црвендаћ, прев. од тетка Дане. Самохвалисање, песма са сликом. Зрнца, од Илије Ђ. Будровца. Чини добро, па се не кај, ирев. од Мила Кад ће Србин, песма од Алексе К. Којадиновића. Зао друг од Крсте В, Марковића. Још и сада, песма од Милана. Мали рибари, песма са сликом. Придевача, од Крсте Малеташког. Видовдану, песма од Алексе Ж. Којадиновића. Разно. Нове књиге и листови. У доколици. Решење. (До сада су изашде три загонетке за награду.) Одговори. Дечји добротвори. На знање. Добровољни прилози за зидање новосадске гимназије. Има још потпуних примерака од 1894. 1895. и 1896. године. „Споменак“ излази 1. дана сваког месеца на целом табаку. Претплата, руко-

ииси и све што се односи на уређивање листа треба слати на адресу : Ivan Martinović Pancevo (Ugarska.) Цена je „Споменку“ за АустроУгарску, Босну, Херцеговину и Црну Гору 1 ф. или 2 круне, а за остале земље 2V2 динара. Један број 12 новч. 24 потуре.

— Изванредна музинапна појава. Под тим насловом читамо у „Гл. Црн.“ да у Тријешћу има неки дечко од девет година, Грк, по имену Анђело Кесисоглу, који је тако вешт у свирци на гласовиру, да је на Цетињу, где се иред највишим круговима у свирци огледао, изазвао највеће дивљење са свога талента у свирци. 0 истоме дечку пише наш и овде код нас познати уметник Толингер, којије сада на Цетињу ово: Деветогодишњи пианиста Анђело Кесисоглу појава је на музикалноме хоризонту ванредна. Ванредност ове појаве основана је на свеетраности једног великог музикалног талента, који за сад налази одушке у гласовиру, и који, ако повољне околности потпуни развитак омогуће, једном и на осталим гранама музичке умјетности посведочиће озбиљност и величину свога музикалног дара. Техника овог младог пијанисте, према његовим годинама, заблијешту ; е,» тон, који овај дјетић из гласовира изводи, заноси те; заноси те не само његовом каквоћом, него оном индивидуалношћу, која је евојина само правих, великих талената. Дубина његових оеећаја, која те на примјер у репродукцији његовој Шубертова „Момента“ тако далеко доведе, да заборавиш да код гласовира сједи дијете, и да мораш имати увјерење, да оно што чујеш, изводи човјек вјештак, зрео и умјењем и осјећањем, велим, ова дубина његова осјећања, тај прави уметни моменат сваке репродукције, просто задивљује. Бравура, сјајна техника, велика сигурност у извађању, све ове атрибуте дају се у неколцко озбиљношћу и систематиком вјежбањем постићи, али вјештак треба да се роди. Анђело се ваистину као будући вјегатак родио. Сјутра дан послије ковцерта свирао је Анђело у једном овдашњем приватном клубу гласовирски парт у трију од Менделсона а то a vista. Не само што је јуначки као побједилац ову претешку задаћу решиб, него је тако јако све присутне тиме заузео, што, необзирући се на тешкоће свога парта, имао је вазда на уму, да

Бр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.

107