Женски свет

Тек кад ми иружи посетницу, онда сам тек знала на че-му стојимо. Дакле СоФија, он ме ииак није оставио. Ја се нисам иреварила. Брзо, што сам игда могла, отворих куверту. Од њега је било. Драга госпођице! писао је лепим рукописом. Ја Вас љубим Ја Вас обожавам. Ви сте моје јарко еунце. Смем ли се надати? Софијо, још он пита сме ли се надати ! Ох, ала је детињаст. Брзо окренух другу страну. Ох, да лепа имена! Шта мислиш како му је име? Предраг Драгомиров. Софијо, ја цео дан нисам знала шта да почнем. Свирала сам, певала сам, плакала сам... Софијо, ако ти ико каже да су пиљарице злобне, пакосве. Не веруј им.. . Јlаже. Ја ти кажем. V. Драга Софијо ! Пиљарице су зле жене. Ја сам издата! Отац ми је данас љутит дошао из радње. Шта имамо данас за ручак, Јелена? . Тиме је рунио у собу. Ох Софијо, кад отац иита за ручак, онда је обично зловољан. Кад је чорба дошла на сто, ночне гувђати, што му увек пиринач кувамо. Кад, је печење дошло на сто, псовао је куварицу што му је јело тако пресолила. Но зато је непрестано јео. И то толико, да су он и Милан скоро све појели, а мами и мени не остаде готово ништа. Ох Софијо, кад отац много једе, онда обично није добро. За време ручка ишло ie још како тако. Али када смо попили и каву, онда је настунио прави дар-мар. Уигао је с мамом и Миланом у собу и ту сад почео викати. Мене је изгурао напоље, ал ја сам зато све чула, тако је јасно грдио. Псовао je маму што на мене не пази. Грдио је „инштитут“ штонастако васпитава. Све му је било криво. Али зашто, зашто? питала је упрепашћена мама. Шта зар још незнаш? Ох лепа ми iiocira. —Па девојка ти се.. . потурчила. (Шта мислиш : потурчила !!) Ох Софијо, што је сада настунило, то се не да испричати.

Казао је да зна, да општим с једним из суда (!) Да се доиисујемо. (Множина!) Казао је све. Ја сам стајала поред врата и нисам се знала маћи. Пред очима је долазио „он“ црвени раци, пиљарице и опет црвени раци ! Ох Софијо да сам онда могла, скочила би у студенац, у саму ватру. Огац је псовао а Милан је одобравао Ох Софијо да си га само могла чути како је држао оцу страну. Ал и то има евога узрока. Увидела сам одма. Сигурно је мислио да ће се тиме моћи користити, те ће га отац и од сада у Пешту слати. Ваљада је било четири сата када се ратни суд разишао. И шта мислиш, шта се закључило ? Да се бију! Јесте СоФија двобој и то међу Миланом и Предрагом. Милан је сам то желео некзна обешењак говорио је непреетано како се залуђују девојке. Ох Софијо, још он говори, он, коме је годишње мало хиљадарка... И отцу се тај план допада. Ох Софијо сутра ће се одржати двобој и то са гшштољима. За Милана се не бојим, он је добар гађач, ал за њега ... за њега. Ох Софијо, ја ћу још ноћас полудети. VI. Драга Софијо ! Дрхтајућом руком пишем ове ретке. Двобој је осујећен. Још рано у јутру донео је Милан ову вест, када је из вароши дошао. Био је да нађе себи сведоке, а наишао је... Шта мислиш? На сгара приЈатеља. А ко је тај пријатељ? То ти већ и сама нагађаш : Иредраг Драгомиров. v Он га је већ био и заборавио. Некада су ишли заједно у гаколу. Но данас ступивши у касину представише га њему. СоФија! Он је богат, врло богат. Отац му је банкар у оближној варошици. Он сам је: јуриста. Кад је отац ову вест чуо, није одговорГио ништа. Тек доцније самдочула од маме, да је јутрос пет кава попио. СоФија, он ће још данас доћи да ме исороси. Панчево 1896* '

Бр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.

111