Женски свет

дете могло само изабрати себи пут, него шта више држимо, да се оно више прилагођава родитељским жељама, јер оно управо не зна ни оценити замашај једног или другог позива, инак се код некоје деце за рана јави одлучна наклоност према позиву н. пр. војничком или свештеничком, која наклоност потиче из спољашњег блеска, а не из добро схваћеног разлога. Ако дакле

дете по нашем увиђењу није за научан пут, онда га не натерујмо можда баш и из сујете на тај пут, где се никад ловорике набрати неће, него га подајмо на таки пут, који ће бити нрикладан његовим способностима душевним и телесним и не заборавимо, да је сваки позив добар, само кад је човек на свом месту.

ЗВOНO.

Кроз миран ваздух вечери тихе Црквеног звона јек се разлеже, Прекрстио се смирени етарац, Мину га терет, што груд му стеже. „0, звоно, звоно!“ побожно рече , „Нек дуго јек твој свечани јечи, Отровном борбом мучене груди Мелемом вере шдај и лечи.

1. Ђечеј.

0 звоно, звоно ! за целог жића, Стражар си будни земног нам пута, Божанским звуком вазда нам душу Обраћаш храму, да не залута! А дође л’ часак кад божје Богу, Земљино земљи морамо дати, Ти си нам, звоно, последњи поздрав Што нас ča земље у вечност прати!“

Т. Неранџ ић— Брашованова.

„ПИСМА МОМЕ СИНУ“.

(Наставак.)

Како женскиње сачињавају знатан део друштва, а глас им је од великог унлива, кад се тога тиче, да се важност каквог човека у отменом свету установи, што је тако од великог значаја, то се мора човек паштити, да се њима допадне. За то ћу ти неке тајне саонштити, које ће ти од користи бити, али које брижљиво мораш крити Не смеш никад тако изгледати, као да си ове тајне дознао. Женскиње су велика деца. Ништа више. Оне имају дара за забавни разговор, а кад и кад и вица. А кад је разговор о разложнор доброј и пресудилачкој намети, онда ти морам казати, да ја свог живота нисам нознавао женскињу, која је тако разумна била, па да је снагу свога нресуђивања употребила за један читав дан ненрестано, или да је по тој намети радила. Каква мала страст мли ћуд уништи јој и најбоље намере. Ако когод њену лепоту не уважава или не признаје, или ако године већ почињу да се опажају, или се њена умна снага неће да цени, одмах у њојзи страст разори 'сваку систему до

следног рада, што је можда у разборитијем тренутку започела Женскиње су много већма налик једна на другу еего мушки. \ Оне имају унраво само две страсти сујету и љубав: А * све што говоре или раде, иде на то, да им удовољи сујети или љубави. Ко им највећма ласка, тај им се највећма и допада. Ни једно ласкање не сматрају оне за сувише велико или мало. Женскиње, које су изреком лене, или су одлучноружне, највећма волију кад им се р>ихова духовитост нризнаје; а оне, које лепотом својом у средини стоје, те најрадије слушају о својој лепоти. Јер свака, која баш није сасвим ружна, држи да је лена* Но пошто о својој лепоти ретко кад чује, то .. је тим већма благодарна, кад јој се иста ма и ретко спомене. А она, која је за право лепа, прима признавање своје лепоте као нешто што се само по себи разуме, па би рада и својом духовитошћу да блиста. Свака мисли, да joj поједине недостатке у лепоти накнађује штогод друго. Која

Ер. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.