Женски свет

11. Споменцима мој преиуни Врт је давно прецветао .. Сад пред зиму у њему је Овај цветак још остао... Па и њега, ево, ирими Душо моја милована!

28. X. 1896.

У самоћи он ће нричат’ Дивну радост прошлих дана. Причаће ти дивне снове , Слатке ваје душе младе, Причаће ти . . ох, прими га... Причаће ти све што знаде !... Радослав

СУЛТАНА ЦИЈУКОВА У НОВОМЕ САДУ.

Новосадсканублика имала је при освитку овога лета низ лепих, правих уметнкчких вечери Султана Цијукова гостовала је на новосадекој позорници. А гостовала је два реда као Галатеја, једаред као Јованка у „Јованчиним сватовима“ и на једноме концерту са веома одабраним програмом. Султана Цијукова није етрана новосад ској нублици. Она Цијукову познаје, не само по гласу , по имену , него и по гласу , који је имала ирилике да ужива пре неколико година на богословскоме концерту у Новом Саду Колико је наша славна певачица усхитила и овом приликом нашу публику, доста ће бити да наведемо, шта о њезину певању пишу два стручна критичара наша. Ево шта вели један од њих: „Султана Цијукова певала је Жанету да се не може боље пожелети, а приказивање јој одавало је на сваком кораку фино разумевање, племениту меру и оштру шко-* лу. Кад ко тако пева и тако приказује, онда човек бар зна, зашто је у позоришту и у овом случају само може зажалити, што му се не да прилика да ову Жанету види и чује и као Агату, Селику или Елзу од Брабанта. Кад у овако незнатним конФликтима има толико непосредноети и истине, да шта је тек, кад овладају јачи душевни потреси, кад нежна женска душа у гласу и изразу потражи верна тумача својим патњама и радостима. То за сад види и слуша туђ свет а нама је суђено, да нричекамо до бољих времена.“ А други вели: „0 оперети „Галатеји“ проговорио је стручњак у овом листу; зато не ћу да говорим ни о музици ни о певању ни о

либрету. Али не могу да и опет не захвалим дичној нашој гошћи на уживању, које нам је прибавила својим управо славујским гласом, топлином свога осећања, која њен иев иродахњује и отменом игром својом. Колико можда и недостаје јакости и опсежности њеном гласу, толико је то управо обилно надокнађено топлином и милотом и управо класичном мером и вештином, којом влада својим гласом. Када ће доћи да овакве уметнице не буду приморане у туђини тражити места и згодну прилику, да покажу што умеју и шта знају? Али хвала им, што и у туђини служе на част роду и нлемену, из ког поникоше. Нека види велики свет, да ако смо бројно и мали, ипак да има у нашем народу обилно талената и способности. Дичној уметници желимо, да стиче ловор за ловором а о томе смо уверени да ће се увек ионосити родом и племеном, из ког је поникла.“ Наравно, критика је била само тумач оних мисли и осећаја, који су обузимали целу нашу публику. А да је критика била одиста веран тумач тих осећаја, томе су најбољи доказ новосадске Срикињв. које су у знак признања даровале нашој уметници скупоцену гривну и новосадска омладина, која јој је даровала велики буке цвећа. Када је на концерту наша уметница отпевала последњу пијесу, када се стишали бурни усклици и пљескање, којим ју је поздрављала новосадска публика, изишла је на позорницу гђца Владислава. ћерка дра Мих. која је носила дарове новосадских госпођа и омладиве, и др. Бранислав Станојевић, који је те дарове предао уз овај говор:

Бр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.

101