Женски свет

„Вајкадања је истина, да прави уметници и уметнице, служећи уметности, која је интернационална, ипак службом том, која им славе стиче, славе у првом реду онај народ, из кога су поникли. Ни Ваша величина, дична уметнице наша, не лежи само у хармонији, у коју се слива лепота Вашега елавујског гласа са искреношћу ocefiaja , који су одсјај праве уметничке душе и уметничкога срца, и која чини постоље слави Вашој уметничкој. Не! Пред нама сте Ви велики, не само за то, што у вашој уметности блиста хармонија свију врлина једне уметнице, већ за то, што сте Ви у хармонију умели довести вашу интернационалну уметност са српским осећајем, што сте Ви велика Српкиња и велика уметница велика уметница и инак велика Српкиња, што сте умели славу имена Вашег и у туђем свету у склад довести са поносом: што сте uoникли у српском народу. Нашим српским душама и нашим срцима годи ша хармомонија, јер ша је хармонија не само за нас, него и за сваког образованог човека одсјај само племените душе и племенитог срца, без кога нема праве уметности. И ми Вас молимо, да у зеак нашег великог признања на томе, изволите примити ове мале даре, које Вам преко наше

дичне Српкињице подпосе новосадске Српкиње и српска новосадска омладина с молбом, да те даре иримите са оним жаром, са којим Вам их жаром иодносимо ми, који се сунчамо на зрацима, које ина нас просипа слава имена Вашег из даљине туђега света. Откуцаји срдаца наших, раздрагани хармонијом уметности и Српства вашега, станају се такође у хармонију и кличу жељу: Да нам још дуго песмом евојом веселите ојађена срца, када сте међу нама, а да нас славом евојом славите, када сте далеко од нас. Живели!“ После овога је тек настало одушевљење и клицање. То беше одјек, којим су наше душе одјекнуле уметности Султане Цијукове. Дани, које је гђца Цијукова провела у нашој средини, беху регко лени дани, које је она зачинила својом уметношћу и својим љупким, природним ионашањем у друштву новосадском. Ми ћемо се тих дана вазда радо сећати, и нека наша дична уметница буде уверена, да је у Новом Саду публика, која ће је вазда раширених руку дочекати, као што ју је сада и испратила с поздравом: Кад год нам дошла, добро нам дошла! —ik.

СТАНИ СУНЦЕ.

Стани суицо И на моја врата сијни, Било ј’ доста јада, таме, Доста борбе мрака за ме! * Сијни сунне И растерај облачине, Са обзорЈа неба мога, И са чела суморнога. * Огриј сунце Груди моје олеђене,

Да с ужију жара твога, Бар у очи мраза свога. * Путуј сунце Јер и теби милији су Сретни двори, срце сретно, Несретнику ј’ сунце сјетно. % Зађи сунце Касно ј’ касно за ме сјати, Око с’ тмине потамнело Срце с’ јада и свиснуло.

Олга К. Пелешева.

102

ЖЕНОКИ СВЕТ. Бр. 7