Женски свет

извори зараде изнешени су ту пред свет? Какви планови нису тада прављени о сталном музеју за српске женске руко творине, који би био посредник између кусаца у страном свету и наших Српкиња раделица? Али нланови осташе планови, као и млоги други на жалост код нас Срба. То што се код нас планирало, то су израдиле стране, велике трговачке куће, и сад се срнски ћилимови изгубили у берлинском „Базару а и другим помодним часописима, који су мотиве чисто наше снлели и заплели, па је отуд изашао „десен модерн. а Звезде биле, na се изгубиле! Или đap је та врста индустрије, та вештина у рукотворинама, која лежи у српском женскињу тако незнатна и од таке мале вредности, да би ју требало наиустити. Ако је још које време напуетимо, изгубиће се. А оида ће се обистинити она наша народна пословица : „Имаш ме, не знаш ме; изгубиш ме, познаш ме. а Главни извор привреде нашега народа је земљорадња. Ако је игде нужна домаћа индустрија добро развијена, то је код нас нужно. Не треба на ништа друго да укажемо, него на жалосну нојаву исељавања нашег народа. Кад је лето, онда и наш раденик може њби хлеба овде да заради, али кад настану тешки зимски дани* где нема пољског рада, онда настаЈе прави чемер. Код нас земљораднички свет седи преко зиме, био богат или сиромах, само што онај, који има нешто, може да дочека лето врло лако, али сиромаху је тешко. А домаћа индустрија би могла преко зиме дати и највећем сиромашку сигурна уживљења. Само га треба научити на то, и то како женско, тако и мушко. Па кад би удруженим силама радили, неби више сиротиња завирила ни у једну кућу. Не можемо казати да и сада у појединим кућама нреко зиме жене не ткају или друге нослове раде, али није то оно Што треба извести, иего сиетематски ширити радиност у све слојеве, а опет ста рати се и за прођу произведених предмета. Ето ! То је то шире поље за радњу женских задруга, што га ми замишљамо. Зар је једна вредна жена, која својим рукотворинама, што их је преко зиме урадила, може читаву своју породицу да одене?

А кад погледимо ратарске нородице у других народа, где и мушко и женско преко целе зиме не седи бадава, него једни плету котарице, сламње шешире, праве четке, други нреду, ткају и остале послове израћују, зар не видимо, како у тих породица нема оскудице, како и зими и лети једнако живе, јер непрестано зарађују. А у нашег народа има вештине за разее послове, само га треба научити радити. А има код нас и тих сировина, што су за обраду нужне ; има дрва, сламе, чекиња, прућа, кудеље и свачег што треба, само још треба вредних ручица, које су, као што је иознато, благословене. А ко ће га научити, и где ће народ те послове научити? То је оно, што је i лавно. Научиће у школи, и то у индусшриј * ској школи. У мушким школама учиће мушки своје иослове, а у женским школама женске ће учити своје. Ако могу бити и једне и друге, онда је тек врло добро; ако не могу, бар да се отворе женске индустријске гиколе. У тим женским иедустријским школама би се учило: Израђивање лана и кудеље, пређа и ткање на обичном разбоју. Прање, чешљање, нређаи ткање вуие. Кројење и шивење женског одеда и белог рубља. Сушење воћа и других плодова, укувавање воћа, прављење екстракта. Плетење лике, сламе и прућа. На послетку још и финији женски радови. Наравна ствар, да је у првом реду нужно имати наставничко особ.ље за тај иосао. А ти наставници морали би бити спремљени, не би се смели uo нашем обичају примати они, за које ми држимо да ће знати, него послати у државне школе где ће се за тај посао оспособити, јер нико не може никога научити чему, што и сам не зна. Дакле у првом реду ваљане и осиособљене за тај посао учитељске снаге. Јер држава има таквих школа, где спрема учитељице за женске индустријске школе. Така женска индустријска школа, не би ни стала тако млого трошка, као што би н. пр, један виши васпитни завод, где би се учио и клавир и немачки, Француски, ваљда и енглески, а и преча нам је потреба, да се помогне онима који требају 7 зараде.

114

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8.