Женски свет

који су толико срећни, да се у мојој близини налазе.“ „Једном речи ђеније па даље ; даље.“ „Даклем ја сам ђеније и као такав слављен ' од свију мојих познаника и пријатеља Но ја нисам задовољан са досадашњом славом својом, ја нисам задовољаи, што се моје песмице и причице у кругу мојих пријатеља радо читају, ја тежим за вишим. Тога ради ја врло много читам, јер то ми је једини начин, да дођем до савршенетва. Једног дана дође ми до руку врло лепа новелета, коју нађох у неким немачким дневним новинама „Но „Ви ћете ме сасвим омразити, боље да пре кинем.“ „Не знам зашто да вас омразим.“ „Видићете кад дођем до краја! Елем, ја прочитах ту новелету једаред, па и дваред, па и више пута. И што је више читам, све ми се боље допада. „Но, то морам превести на ерпски“ помислим у себи. За тим ме одазваше а ја оставих новине на писаћи сто. Баш добро знам да сам их тамо оставио. Тај дан дођоше нам неки гости, и ја се забавих с њима, те тако сасвим заборавих на новелу. Тако ме прође неколико дана у разним забавама и пословима и ја готово еасвим заборавих шта сам намерио. После неко лико дана, ја се сетих новеле и хтедох да иочнем превађати јест али новина ни од корова. „Али госпођице, ви сте нешто бледи —“ „Чини вам ce. u „Може бити! Но помислите, како ми је било, кад видех да је нестало новина. Сад, док ја пишем по други број, док стигне, проћиће ме воља. Шта да радим? Лупао сам главу читаво по часа, затим се досегих. Наиисаћу је онако, како ми је остала у памети а на крају ћу написати : „по немачком Зорка М.“ Пардон ja сам се у сну звао Зорка! Али мени се чини, да вас је моја прича уморила ! Боље да прекинем !“ Госпођица Зорка не одговори ништа само махну руком за знак да продужи. Даклем, као што сам намислио тако и учиних. Нанишем новелу онако, како сам је запамтио. Но пошто сам био нестрпељив то неиспадне новела него цртица. Чим сам био готов ја је пошљем „Забавнику.“ Већ у идућем броју одштампаше моју цртицу, но на моје велико изненађење изоставише оно „по немачком." Сад или сам ја заборавио да то

напишем, или они то случајно изоставише. Нисам ни мислио да ће ми та мала цртица донети толико славе и похвале. Хтедох свакоме рећи, да је то тек по немачкоме израђено, но моји пријатељи ми не дадоше доћи до речи а да то у идућем броју треба да исправим и не паде ми на ум „Али госпођице, вама је заиета зло.“ „Није ..... није ми ниш г га!“ одговори госпођица Зорка једва чујним гаапатом." „Ни то још није све. Тек сам ја најбоље уживао у својој слави кад ме снађе нешто врло неиријатно. Један од мојих познаника, хоћу рећи од мојих иријатеља, никако и ни једном речицом не спомену ми моју цртицу нити ми честитагае на успеху. То ми беше врло непријатно. А знао сам врло добро, да ми је то мој најбољи, најискусеији пријатељ који би и душу дао за мене —“ „Господине !“ „Пардон, ја сам сад госпођица Зорка. Једног дана дође ми једна госнођа у посету, за коју сам врло добро знао, да ми није наклоњена. Та госпођа после уобичајених Фраза пређе и на моју цртицу. Са слатким осмехом она ми спомену, како јој се учинила позната тема коју сам обрадио, како јој се чини да је негде нешто налик на то читала али она је далеко од те помисли, да би госпођица Зорка могла учинити „плагијат." Можете и сами замислити, како ми је било у тај пар али али та вама је зло за Бога “ „Ја ја нисам учинила плагијат ја“ , Али госпођице, та о вами није реч!“ „Ах ах несвестица “ „0 моја слутња“ рече доктор и зазвони „Воде“ прошапта Зорка уплашеној служавци, За тили час дотрчаше сви домаћи. „Шта је за Бога ?“ запита забринути отац Зоркин. „Мала несвестица и ништа више Умирите се! Није ништа опасно. Ето већ долази к себи. Растројени живци услед прекомерног напрезања ума. За неко време мора се са свим одрећи сваког умног рада.“ „Боже мој кад би она кога слушала“ уздахну мати и пригну се сзојој јединици. „Како ти је чедо моје?“ „Ах!“ Отац и мати се згледнуше и уздахнуше. „Требало би да одпутујете куда с госпођицом. “ „Али куда ?“

142

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9.