Женски свет

можеш и ништа друго: све то још ни близу не значи бити изображен. Један је само услов, но ком женскиње остају душевно а и телесно вечито младе и свеже, шта више у доцнијем, старијем добу постају пријатне и допадљиве, него кад су у двету своје младости, а тај је услов право изображење. Али иод тим не разумем оно изображење, да жена зна, само сликати, певати, свирати, играти, научно разговарати и да само мисли на разеолике блузе; јер оваке женскиње постају несносне, разметљиве, раздражене, много за хтевају а домаће послове своје и васпи тање дечије заиемарвх Право и истинито изображење је у великој мери у вери. Ако је њом женскиње прожмана у свима својим осећајима, делима, иоступцима, у начину живота, то ]е онда чини и пред Богом и људима и лепом и изображеном. Велика мудрост и много знање није увек главна ствар; та и најученији и најпаметнији човек је према Богу, као највишем суштаству, само гамижући мрав Заиста је врло смешно, кад ее ко својим знањем и мудрошћу хвалише и горди. Што најученији људи знају, то може и у најмањем лешнику да стане; а што не знају, то је тако неизмерно много, као што је борових листића но Фрушкој гори. И ако се човек мудрошћу и Богу ни близу приближити не може, има ииак друга страна, по којој може да је Богу сличан, дакле право и истинито изображење не само да може сваки задобити, већ баш спада то сваком у дужност, да затим тежи. А то изображење није нишша друго, него кад ио Божансшвеном духу осећамо , кад оно љубимо и волемо , шшо он воли , и ирезиремо , избегавамо све оно , шшо је Богу мрско . А да ми без сваке тешкоће и лако, путем свога онределења корачати и ходити можемо, зато је Божији Син постао човеком, те нам је уготовио, приправио и показао лично иут и начин, којим до нашег савршенства доспети можемо. С тога без зазора можемо рећи: „ Право изображење није нишша друго него исшинска религиозносш ; w што савесније човек сљеди стопама Христа Спаситеља нашег, тим племепитији, изображенпји иостаје у њему

дух његов. Изображен може да је како богат тако и сиромах, као год што може да је паметан како учен, тако и Ееучен. С тога се може тврдити, да по нека ратарска, ироста жена има кад и кад много више памети, него многа варошка дама. Исто тако по неки сеоски ратар у извесним стварима боље мисли и ради, него многи наши новинари, званичеици и многа друга госнода. Да је тако, као што рекосмо, ради смо примерима из живота и да докажемо. У мом селу неког примерног ратара син свршио је филозофију с одличним уснехом, и то ускоро је постављен за проФесора на једном средњем нашем заводу. Кад сам му као родитељу честитао, нриметио сам, да се баш није здраво обрадовао брзом усиеху свога сина. На моје питање: зашто се као родитељ не радује, рекао је: „Истина, да је убрзо мој син свршио и господином ностао, али сиас душе његове тамо у господским круговима је у много већој онасности, него да је у нашем кругу и сталежуА То одиста беше од тог простог човека паметна реч и мисао, која многом изображеном (назови) не би дошла у памет. Права мудрост процењује вавек само унутарњу вредност и сравњује, како се слаже променљивосг са вечношћу, а памет се међутим само земаљским и пролазним стварима заноси. Нека служавка у повећој једној вароши беше у служби код неког трговца слика. Због оскудице простора а нагомиланих предмета, многе су слике поменутог трговца доспеле и у чељадску собу, међу којима се налазила слика богиње Венус, већ увек онако, како ју модерни сликари сликају. Служавка, но природи евојој частољубива и стидљива, молила је свога господара да уклони ту неиристојну слику из њене собе. Госнодар јој је одговорио, да чим се буде нашао купац, да ће ју одмах уклонити, а рече да слика кошта 30 Фор. Служавка премишљаше у себи: ако ју ко купи, не ће бити од хасне, јер ће другом човеку проузроковати саблазан и прљаве мисли. И затим узеде маказе и на ситне комадиће исецка слику, а од свог уштеђеног новца надокнади односно исплати свом господару 30

130

ЖЕНСКИ СВЕТ. • Бр. 9.