Женски свет

одвео, јер знате како се каже: ко пре девојци, онога је. . . Тако је... дода учитељ. И госпоја Пела већ је мислила, да је све у реду, на се већ почела мало и хвалити. Но ирође дуже времена, а учитељ нити шта спомиње о женитби., нити иде у Д. да види девојке. Но и госпоја Пела није за то мировала. Она је непрестано мислила, како ће прија Милеву, да ма силом наметее учитељу, само да јој се кћи што пре ње онрости. IV. Једне вечери седио учитељ Љубинко и поправљао дечије задаће. Еад је довршио ходао је по соби, а мисли своје пустио куда? . . . камо ? . . . А ко би то знао ! . . . Само му се тек с лица могло читати неко угодно расиоложење, да му обузима душу, али уједно и нека чежња, јер му се тихи уздах оте и нехотице из груди. Из тих мисли трже га изненадна лупа на ирозору. Ко је ? . . . упита. Ја . . . чуо се глас с поља. А ко? . . . опет ће учитељ. Та ја, господине ... Зар ме не познајете! . Јесте ли ви, кмете ? . .. Јесам... Јесам.. . Које добро ? . . . Добро, ако Бог да. . . А оћеге л’ ме пустити унутра ? Хоћу, кмете, хоћу.. . Изволите ... одазва се учитељ и отвори врата. Ушао кмет у нутра па ће тек : Добар вече, господине! Бог вам добро дао, кмете !. . Изволте!... Седите! . .. Сешћу, да би могли боље спавати... шали се кмет. Спавам ја увек добро . . . рече учитељ. Кмет се учини као да не чује, мало се накашљао, па ће тек: Ви тако, па тако !... Е тако... Сами, на сами !. . . А да шта ћу ! То није добро. .. Ја тако не би могао! Што да не?!.. Кад се човек на шта научи, онда му није тешкоЛ Оно јес’ тако, ал ја опет не би могао!...

Знате . . . не буд замерке ... не би могао без жене. . . Ха, ха, . . . насмија се учитељ слатко . . Што да не! Зар је опет сва срећа у жени! . . рече, а сав се зажарио у образу. Та и сам је о томе мало час мислио, како би му било много угодније, да је ту и . . . она. Е, е, та ви да Бог ме и не знате, шта вреди жена! . . . То је истина да не знам, али ваљда ћу се и ја окућити, па ћу знати . . . па ће тек као у шали.. . Но бојим се, да Mti не преседне женидба, као и многоме... Видите, ја овако слободан, иа живим ио вољи, како хоћу... То јесте, а да имате жену, било би вам још и боље. Како ?! Не буд’ замерено. .. Знате, она би вам све лепо спремила. .. Ето на прилику те књиге не би лежале тако разбацане по асталу и па тосу, па на прилику и соба би вам била угрејана, а овако. . . Тај посо могу ија сам урадити. ... брани се учитељ. Оно јесте. . . Е ал’ да ви знате шта је жена! . . . Него гледајте ви, да ми вас оженимо. Ајде де. . . Право ми је. Па. . . овај. . . знате. . . Ја сам баш за то и дошаоГ. . Знате био сам у Д. код господар Пајина зета Светозара, па тамо била, знате, и његова сестра Милева. . . А они ту око мене, дај чашу вина, па једну, па другу, па де ово, па. де оно, па ми најноеле и кажу : „Кмете, ти живиш добро са учитељем, на гледај да удамо нашу Милеву за вашег учитеља. . . Знате, кажу: биће и новаца. . . Е да! .. . А шта вели девојка? . . пита учитељ. Е а шта да каже ! . . . Хоће, па 'ето шта каже. . Па су казали да идете у недељу тамо, да се, знате, видите, ua да се испитате. . . А ви сад у име божје жените се, да и ја добијем чизме. . . Обећали су ми. . . Е, па лепо... Е, а сад све знате. . . Па сад знате идем и ја кући, јер ће ме она моја матора псовати!... Знате, џандрљива жена, па не да ми ни душом данути ... А ја тако кадгод. . . Знате ја сам госа у кући ! . . Па сад господине гледајте, да што ире до до чизама дођем. . . И желим вам „лаку ноћ !“ . . . Лаку ноћ, кмете. . . Хвала на труду. . .

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

159