Женски свет

пошто и онако ностоји равноправност између жене и човека.“ Поред свега овога непобитна је истина, да и у самој Јужној Америци, женско чељаде, кад изађе из школе, драговољно одмах заборави своје школске свешчице све оне сухопарне теорије нове ФилозоФије позитивне, све оне оптужбе иротиву човека тиранина, противу човека саможивца, нротиву човека пијавице, па је срећеа, што, смешећи се својим лепим осмејком и гледећи својим благим оком, може једном слатком речцом да се потчини ипак своме господару. И опет зато уме Латинка у Америци да се поноси својом по некад заношљивом лепотом. Стара Аедалускиња из времена првог завојевања и шпањолског господарства, јако се измешала, особито у овом нашем веку, с талијанском расом, па из мешавине те две дивне расе произишла још дивниЈа раса у Аргентини и Источној Републици (Уругвају). Аргентинка је живља, а Источанка пожуднија; једна се више креће, а друга се више одмара; и једна и друга смело гледају у човека ; погледају га намерно и не скидају ока с њега, па се поносе, што их обасипље хвалом с њине лепот ; али Аргентинка као да привлачи човека себи само зато да би га на рад покренула, а Источанка само зато да би се с њиме приЈ - атно забављала и да ужива блага која су јој већ зајамчена. С оне стране Анда, у Чили, племенита госпа естремадурска, поставши тиха жена чилијанска, задржала је ону стару по божност која је њеној раси своЈ*ствена. Заогрнута својим плаштом (manto) изгледа као нека св, Магдалена покаЈ'ница; али крупне очи њене, што час у небо погледају, те им се види сав блесак њин, а час земљи обарају, те смиреност исказују, говоре и сувише јасно, да се грешни човек не вара, ако мисли да је та спољна светиња доиста само полусветиња. Чилијанка се моли Богу, без поговора, врло много пре подне по црквама; али, пошто вера проповеда милосрђе и љубав, она се после подне, из нестрпљења за деЈ*ством својих молитава, одаје журно на доброчинства, те постаје светска жена; обилази сиротињу, дочекује на свом дому, смеје ее,

ћерета, усхићује. Не претендује да је духовита и ни мало не полаже на то да је свет сматра за учену; она зна само то, да су људи, више-мање, иикафлори (колибри што из цвећа мед сишу), па с усана њених, што су као мед, осипљу се само слатке речи. Светској Чилијанци пролази дан прво смирено у каквој мрачној црквици, пред олтаром божјим, па се свршује често сјајно, елегантно, кокетно, али само дискретно кокетно и lady-like (као што доликује женскињу) у накићеном будоару и у друштву с нрисним пријатељима. И тако се лепо види, како се америчка Латинка уме у животу да освети за сву ону дугу осаму и досаду што их је у школи подносила. У осталом, у свакој земљи жени су на расположењу особити извори, који произтичу из средине њене. Женска је драж истина различна како у ког народа, а тако је исто различна и кокетериЈ'а њена. Онако како се држи Парискиња, не држи се Енглескиња, нити пак Немица, или ти Талијанка, Шпањолка, Рускиња, Холанткиња или Шветкиња. Парискиња, је духовита, Енглескиња безазлена, Немица часна. Бечлика симпатична, Талијанка елегантна и уметкиња, Шпањолка j'e сама гипкост, Рускиња зборљива, Маџарица се размеће храброшћу, Холанткиња је сама мудрост, а Шветкиња сушта отвореност. Од особина што их j’e у једне, може бити донекле и у извссној' мери и у друге, али у сваке превлађује оно што само њу карактерише, Нема те жене Koj'a уме онако да забавља, као што уме Францускиња; нема ни једне која је тако безазлена, као што је Енглескиња; ни Ј'една није таква кућаница, као што је Немица; ни једна не уме да пева (романце) тако као што уме Талијанка; ни Ј’една не игра тако, као што игра Шпањолка; ни једпа вас не запиткује толико, колико Рускиња; ни једна вас толико не узбуђује колико Маџарица ; ни једна вам не умствује толико, колико једна Фламанткиња; ниједна вам не отвара срце своје, колико једна Шветкиња. Парискиња вас забавља често пријатним завијањем ствари, Енглескиња идилама, Немица лектирама, Италијанка cboj’om отвореном и здравом веселошћу.

Вр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

149