Женски свет
Здравствене белешке.
Поука, књижевност и уметност.
опточени вином, не могу да се сасуше и непропуштају ваздух, и с тога се вино не може покварити. Неговањв носв. Зна се, да је кад је здрава крв, да је онда и коса добра, али ипак је треба неговати, Прво је да се сваки дан чешља са ретким и чистим чешљем и за тим са четком којане треба да је здраво оштра. Поред свакодневног чешљања треба главу месечно један пут прати сапуњавом водом, да би се нерут и прашина очистила. За тим избрисати добро, осушити и ишчешљати. Децу је најбоље у вече мити, јер се ноћу лакше суши коса, а дању може се влажном косом навући главобоља или кијавица. Најбоље је да се коса не маже, но ако је здраво сува може се мазати зејтином од бадема и тим се коса добро натре. Ако се жели да девојчица има лепу и густу косу, треба је почети плести од 10—11 год.; и то треба је научити да уме сама да оплете. Чешљеви дечији за косе шкодљиви су за корен. Asco коса много оиада, треба је неко време само ретким чешљем и меканом четком чешљати. Јако стезање косе са вуном или стезање у увијању врло је шкодљиво и проузрокује чеето гла вобољу, Флеке на лицу и опадање косе. Тако исто не ваља врло кратко шишати децу и често; него један пут у два месеца, особито ако им је слаба коса, јер шишање ништа не утиче на корен, него може дете да захладви да добије кијавицу, катаљ’ увобољу и т. д. Ишчешљавање косе то је једини лек за растење косе. Може се осим прања, чиетити петродеумом: треба узети 20 грама петролеума и 10 гр. зејтина ua то помешати. Ако се хоће може се uoмешати и перувијанеки балсам. Добро је косу и винским сирћетом помешаним с водом, са сунђером трљати. Чувањв очију. Нема ваљда бољег средства за јачање и чување очњег вида, него њто је вода. Не смемо ни казати ладна вода, да се неби рђаво разумело, па се ледена вода употребила. У оиште се под ладном водом не разуме она испод леда, већ вода која је иреноћила у спаваћој соби, дакле добро устајала вода Кад се јутром таком водом поквасе очи, али пре него што се шта читало или радило, то знатно јача очњи вид, Ко пати од слабих очију, не би требало одмах из јутра да чита, пише или ручан рад да ради.
Грвјањв соба. Познато је, да је у собама где се ложи, горе испод таванице најтоплије, а што је све ближе патосу, то је све хладније, без обзира на коме је меету Фуруна. Најхладније је не на самом патосу, него неколико центиметера изнад њега, а то је што се патос угреје од зрачења са таванице. То зрачење је јаче, дакле и грејање патоса је боље, што је Фуруна виша, дакле што је ближа таваници. Тако се може постићи да је у соби једначија топлота у тој висини у којој се људи крећу, јер при садашњим Фурунама и начину грејања је велика разлика у топлоти, у собама ноге нам зебу, а глава бучи од врућине.
Година 1864. беше по српски народ веома жалосна. Те године покосила је неумитна смрт многу српску дику и понос и то не само из старијега кола него и многу узданицу српску у младим годинама. Осим Вука Сшеф. КараџиЛа као што један сувремени лист рече, „седога патријарха српске књижевности, који је красио врх пирамиде књижевника српских“, изгубисмо те кобне године међу осталим још и ове наше знамените људе: Косшу Руварца, дра Јована Andpejeeufia , Владимира Bacufia (млађаног песника, од којега имамо и песму „Што ћутиш Србине тужни“), Косшу ( Сшаноја ) Bomuoeufia историка, Павла уредника „Јlетописа“ и „Српске пчеле“, Јована G. Bopfeeufia писца приповедака у „Даници“, Максима ЗдравKoeufia који је врло лепо писао у „Лицејци" и који је превео с оригинала Русовљева „Емила“, Манојла Коларови-fia који је у „Летопиеу“ написао више важнијих чланака, Сшевана Маркоeufia преводиоца „Возарске девице“, кцја се некад' врло радо читала у широј публици. Те године преминуше и два епископа српска: Пакрачки Сшеван Kpazyjeeufi : и Горњо-Карловачки Лешар Joeauoeufi бивши митрополит Београдски; два управитеља српских позоришта Јован Кнеmeeufi, чији су чланови ушли као први чланови у српеко народно позориште, и Сшеван ЧекиЛ, уиравитељ једне позоришне дружине у Банату; два српска сликара уметника: Миша CmaKufi у Новом Саду и Јован ПоиовиЛ у Панчеву; два добротвора српска: нарох Новоеадски Ђорђе ВуковиИ добротвор гимназије Новосадске, и Никола руски државни саветник, који је био Србин родом из Сегедина, те је Сегединској
Вр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.
173