Женски свет

постигло кад би се у нашем народу подигла модереа школа, у којој би се наше рукотворине не само израђивале, него би се наша женска младеж поучавала, како своју вештину у том раду да унапреди. Оваке школе радионице нокушавала су поједина удружења подизати, алиневештим руковањем и управљањем не показаше никаква успеха. Пошто таке школе радионице особито су потребне нашем народу, то би зар могуће било покушати њиово подизање у народу нашем, кад би баш то иодузеће започеле наше женске задруге. Њиов је позив да ирипомогну цветању наше домаће радиности, иа зато би њима и приличило да о овоме поведу озбиљан разговор. Шат би се тако могло створити средиште нашој домаћој радиности, од куда би се ширила по целом нашем народу, а њена производња разносила се на све страое света. У Вел. Бечкереку је пре неколико година жупанија торонгалска подигла таку модерну школу-радионицу, у којо] су се готовиле по модерном укусу наше српске рукотвориее; та је школа-радионица уређена по примеру најеапреднијих школа те врсте, снабдевена је са свима нужавм спремама, које су потребне за једну такву творницу. Но та школа није одмах у први мах толико материјална уснеха показивала по осниваче, колико су то они исчекивали, те због тога је та пшола престала радити и власници, којима као да беше пред очима ли свој материјални интерес вољни су да школу-радиоиицу предаду. Велико бечкеречка добротворна задруга Срикиња имајуби на уму cee горе изложено одважила се да заједнички , у сиоразуму са свима за* другама у нашем народу иокуша, иа да ову школу-шворницу од тороншалске жуианије откуии , и у њојзи усредсреди нашу дома fly индустрију. Пошто би за откуп требала већа свота новаца као што чујем од 40.000 50.000 ФОр. то би се тај новац имао скупити изданањем акција. те би управо власеици откупљене творнице постали сва акционари, неко акционарно удружење, чији би члаеови били Вел. Бечкерек , месеца октобра 1897.

у првом реду васколике наше задруге, па иосле и поједини родољуби народни, који располажу земаљским благом а умеју се одушевити за оваке по наш народ корисне установе. Замисао је лепа само ју треба сад и остварити. Пошто је ту у првом реду нуждан известан капитал, то би биле позване све иаше задруге, да о овој замисли одеосно о њеном остварењу озбиљно размисле па и коју проговоре. Свакако би најзгоднији начин био да се укупан капитал подели на 1000 деоница, а да свака деоница вреди 50 Фор.; свака женска задруга прибележила, би за себе онолики број деоница, колико јој то њено имовно стање донушта и још би свака задруга морала порадити да се известан број деоница у њеној околини у народу нашем растури, док се ее би еа тај начин скуоио читав нуждан канитал и онда би се замисао бечкеречке задруге остварила у толико, што би еаш народ имао средиште своје радиности рукотворине, ту би се наш народ усавршавао у домаћој радиности; ту би било неке врсте главео стовариште свију напшх тканина, а управа, која би стојала на чеду те наше устаеове тражила би излаза, којим би се еародоа роба у живљи промет пустила и у стране народе разеосила. Заиста врло леиа замисао и кад још себи предочимо илемениту цељ, онда признати морамо да је велико-бечкеречка задруга Српкиња у иравом смислу схватила своју родољубиву задаћу и желити је да о остварењу оваке нлемените и родољубвве замисли све наше задруге Срнкиња озбиљно размисле и проговоре, па шат да се нређе и самоме делу Ми овај предлог најтоплије препоручујемо свима нашим задругама и родољубима, којима на срцу лежи напредак наше домаће радиности, предлог као иредмет озбиљног саветовања и размишљања. Узајамно саветовање ако нам не донесе користи, штете неће. Сетимо се „Српске ББанки,е и , то мушкиње урадише, а ми зар да ве можемо.*)

Богданка Лазарова.

*) Ову красну замисао нрепоручујемо нашим поштованим Задругама Српкиња на расуђење, посде кога би ваљало по нашем мишљењу свака aauia добротворна задруга да своје писмено изјаснење у тој ствари достави вед бечкеречкој добротворној задрузи Српкиња, као покретачу. „ Ур-

162

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр? 11.