Женски свет

МЛАЂАНИ СНОВИ.

(ПО НЕМАЧКОМ.)

Сновима бајним младић се шеће , Разгледа поље, шарено цвеће, Усхићен снује будућност СЈајну, Искрено срце не зна за тајну. Замишља живот ружичном бојом, Свет му је небо, људи су бози, У машти збори са срећом својом, Не зна за иатњу што жићу грози А благи лахор лепрша крили , Несташно љуљка , миомир шири, Цветак се нија, попушта сили, На њега слећу шарни лепири.

У лисју густом тице скривене , Сложно започну песме милене, Гласима милим живо се вију, Док најзад с ? песме у једно слију. „Ој лакше, лакше, сгишајте гласе! Умилне песме задрж’те за се, У души младић заносно снује, Не квар’те снове, он шеће, ту је. Јутрења румен сада му свиће, Пролеће мило, млађано жиће. Па нека снује, сад му је доба, Ој много има до ладног гроба. Слободан.

НОВИ ДOБРOТВOРИ.

У свима временима је било људи у српском народу, коме је Бог дао земнога блага, па су се било још за живота, било у очи своје смрти сетили свога народа, и даровали му на разне добротворне цељи велике делове свога имања. И у најновије доба имамо да забележимо име, које је за живота жарко куцало за свој народ, име упокојеног Љубомира НедељковиНа грађанина вршачког, који је целог века свога, неуморно радио, и тиме лепо имање стекао, а на самрти је оставио себи задужбину, трајнију од туча и камена. Замисао његова била је та, да омогући Србима трговцима или заватлијама, који су радњу изучили своју, који су честити и ваљани, а немају средства да отпочну радњу, да се такима прискочи новчано у помоћ, да могу својурадњу у Вршцу или другом ком месту у Угарској заиочети. Ту замисао нокојникову остварила је удовица његова, врла родољуикиња гђа Јулијана НедељковиИ, која је са имањем осталим расиоложила тако, да се из имања пок. Љубомира Недељковића у своти од mpudecem хиљада оснује заклада, којом ће

руковати „Матица Српска,“ и из које ће се сваке три године потпомоћи ваљан и честит Србин трговац или занатлија, који ће отворити своју радњу било у Вршцу, било у ком већем месту Угарске, где Срби живе. Приходе од горње своте за живота ужива ће гоепођа Јулијана Недељковић. Осим овога завештала је гђа Јулијана Недељковићка 500 Фор. благодејанију вршачком, 200 Фор. добротворној Задруги Српкиња у Вршцу, 100 Фор. Фонду за сироту децу, 100 Фор. српском певачком друштву, и 100 Фор. градској болници у Вршцу. Остварењем замисли и жеље како покојнога Љубомира Недељковића *тако и његове врле супруге удове Јулијане Недељковићке омогућено је, да се подиже и снажи наш трговачки и занатлијеки подмладак, а завештатељи су у народу тиме најтрајнији и неувели спомен себи подигли. Живела добротворка гђа Јулијана Не дељковиЛка ! Нека је слава упокојеном добротвору Љубомиру НедељковиŁу!

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.

163