Женски свет

18 ЖЕНСКИ

школе подигли. Из разлога, које сам само у главним потезима навела, не могу никако за то бити, да ми тикачке школе подижемо,и за ове техничке приборе набављамо, дакле неку врсту Фабрике.

Фабрике су нужно зло, где је велики пролетаријат, као што је то у индустријалним државама, јер Фабрике неповољно утичу не само на здравље, него и на морал. Земље, где Срби живе, јесу државе агрикултурне, и по томе се ваља нашем народу матере земље држати, и ову рационално обрађивати, а не, да ми силом и без нужде стварамо пролетаријат, и то још ратарски — од тога нас Бог сачувао!

Домаћа пндустрија има нашем народу служити као побочна заслуга у зимње време, кад друге зараде нема.

Често сам чула речи, да домаћа индустрпја не може са Фабричном конкурисати, и из тога конзеквенције изводити.

Али то је криво схватање; домаћа индустрија, то су кола и коњи, а Фаброчна је индустрија железница, Нема смисла ово двоје са гледишта конкуренције оцењивати. Свако од њих има свој засебни и нарочити делокруг од велике важности, који се само у екстремима додирују тада, кад кола до железнице дођу.

Што се предлога ове славне задруге тиче, да нам ваља наше старинске народне рукотворе скупити, те да нам ове као узорци за даљи рад служе, у томе се потпуно слажем, шта више треба нам тај посао по могућетву ускорити, док нам нису странци још иово мало однели, што имамо, користећи се нашим благом — за Фабричку индустрију.

Пошто нам је прва и главна задаћа, да наше класичне тканине и везове од коначне пропасти сачувамо, то држим, да би боље било, да се за сад са купљењем прилога само на ту сврху ограничимо, јер би то лакше пи брже ишло, а то је важно, где је ствар прешна.

Каква је разлика између ручног рада и онога са машином, и који су то Физикални закони, који ту разлике чине, нарочито код платна за рубље у обзиру испарења тела, далеко би нас одвело. Доста, да речем, да се та два рада дијаметрално разилазе и крећу у сваком обзиру.

СВЕТ. Бр.

2.

Наши старински радови, мотиви и орнаментика, то је право злато — а нова рађа „талми голд.“

Вук Караџић је двострука срећа по Српство; прво, што је наше народне песме покупио, а посредством штампе од забо рава сачувао, а друго, што није сам песник био, те с тога није могао неке неправилности дотеривати, пего их је онако оригиналне у свет пустио, а овај им се задивио — јер баш те неправалности дају народним песмама особиту драж — али тадањи песници од заната нису те дражи ценили те тако би ваљда и са Вуком било, да је песник био.

Народна појезија личи на прашуму, а уметна на лепо уређен парк; у прашуми не треба ништа дотеривати, него само путеве крчити за извоз њеног блага — што важи за народну појезију, важи и за његову индустрију.

(рпске госпође су на првом месту позване, да нашу домаћу индустрију подигну п шире, а не да чекају на туђе купце, јер сопетвена снага најбоље јемства за успех сваког подузећа даје: да од српског платна готове рубљине, јер ручно је платно не само јаче од машинског, него и здравије за кошуље у обзиру испарења тела: да кише своје салоне са народним танинама и везовима, место што шџлаћају скупо за свилу и кадиФу, јер би по ту цену класичну рађу добиле, па да онда чине, као што се са гобелинима ради, да на сваки комад намештаја, портјера и завесе ставе другу орпаментику, мотиве, мустре, па чак и разне врсте тканине Наравно да се при том има пазити, да се та разноврсност у једну хармоничву делину споји. На тај начин би свака госпођа свој салон у мали народни музеум претворила, који би био видљиви доказ њеног родољубља и класичног укуса, не само за њене савременике, него и за њену праунучад.

Не треба се бојати, да би те класичне рукотворине из моде изишле или застариле, јер ништа не може застарити, у чему само једна искра вечите лепоте тиња, а камо-ли стварајући дух народног генија.

Зато се оцењивање тих радова има само оним особама поверити, које ту раз-

лику разуму.