Женски свет

50 ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4. кува, ил пржи, да јести можемо и да 5. Као што је у јајету много душика, куса има. тако је и у месу и то у крвии у месним

Не смемо ни помислити овде на то, да учимо домаћице како се куха и пече; знају оне то већ од својих старијих. Једно ћемо само рећи и то баш оно, зашто се мора кувати, пећи, пржити,

Свака храна је састављена из силних ситних ћелица, које су тврдете их тако не можемо употребити; кад се пак храна приуготови грејањем, ћелице попуцају и одмекну па их онда смемо јести, јер их сада стомак може варити и сварити.

Већ по природи најлакше се вари млеко, зато и јесте оно прва наша храна. У млеку је свега, што нама треба; беланчевине, масти, шећера, воде и неорганских материја. На млеку можемо сваки дан опажати разне хемиске појаве:

Нека стоји млеко неокухано неко време а особито у топломе, оно ће се прогрушати и ускиснути; то ће бити и овда, ако се успе у њега какве киселине: станарице лако киселе хлебом ил сирпштем; међутим, ако се окуха, не иде овај процес тако брзо.

Млеко кисне зато, што ври шећер у њему под утицајем једне гљивице, која се већ у ваздуху налази.

Кад се млеко прогруша ил кад ускисне, одели се од сурутке за себе једна врста беланчевине као бела маса и то је казеин. Стоји ли млеко дуже време, јавља се озго по њему и маст у скорупу. Кад се скоруп добро у ступи истуче, масне куглице попуцају и маст из њих се разиђе и отврдне: имамо масло.

4. Занимљиве хемиске процесе можемо пратити и на јајету: оком видимо у њему два састојка и то беланце и жуманце ал хемија каже, да је у њему поред беланчевине албумина и масти и сумпорног водоника и разних још тела. Маст познамо по томе, што се екуваним жуманцетом омасти хартија а сумпорни водоник се осећа по непријатном мирису куванога или по сувише непријатном мирису у поквареног јајета или се позна по томе, што сребрна кашика поцрни кад се њоме роо: јаје једе. Кад се јаје греје, брзо

кончићима; крв се усири одмах чим изађе из животињског тела.

Што год брже и јаче загревамо месо, кад га кухамо ил печемо, беланчевина по његовој површини боље тврдне те се нахвата као кора нека, која не да да излази остала храна из меса. Домаћица и кухарица знају то. Куха ли ве пак месо споро, излази беланчевина из њега те плива прво по води у сивим мехурићима а за тим се нахвата на лонац и остане у цетки, кад се чорба оцеди, стога чорба мора слабије хранити но што се уопће мисли. Чорба је према томе више за то да апетит отвара!

Осим беланчевине има у месу и масти, месне киселине, шећера, млечне киселине, туткала и других тела. Туткало је у костима и у хрекавицама, па кад се кости кухају, раствори се и изађе у воду, отуд може та вода да се упитија.

6. И у биљној храни има исто тако много беланчевине: албумина, фФибрина, који се и лепак зове, и легумина.

Лепак је испод љуске у наших жита; кад се жито самеље, остане лепак у мекињама, стога су имекиње доста добра храна. Кад се биљна храна куха, албумин отврдне. Легумин се не види слободним оком, у киселинама се лако раствара и онда се тек лакше вари. И не знајући готово зашто, киселимо сочиво, боб, жути пасуљ, зелени пасуљ и друго, јер то сада лакше стомак вари.

". Масти, било у биљној било у животињској храни, загревају нас: зими једемо маснија јела него лети и људи у хладним крајевима троше много више масти но у топлима.

Истој сврси служи и храна, у којој има штирка, шећера, биљних кончића (целулозе.) Љуске махунастих биљака и жита јесу целулоза, стога их стомак не може ни сварити. Штирка има врло много у кромпиру, житима и у семену махунастих биљака, и тек кад се та храна загреје до одређене температуре и уз то дода какав квасац, може се јести.

Особити хемиски процес збива се, кад се хлебац пече: У ваздуху има једна врста гљивица, које изазивају врење у шећера,