Женски свет

Бр. 4.

ЋЕНСКИ СВЕТ. 51

па од њега постане алкохол (спирит) и угљена киселина. Како и жито, раж, јечам, и т. д., шећера имају, гљивице у сваком тесту крећу врење шећера: тесто кисне. Док тесто кисне и угљена киселина и пара од алкохола хоће да изађу из теста, стога кисело тесто расте и све мекше постаје, јер му се делићи разилазе. Хоћемо ли пак, дасе и у слатком тесту делићи разилазе, да нарасте и одмекне дакле, дода јемо му беланцета, које се прво добро разбије у пену: у тој пени је сад много ваздуха и он у слатком тесту игра исту улогу, коју и угљена киселина у киселом, т. ј. прави тело буавним те се сад лакше вари.

8. И сазревање воћа оснива се на претварању штирка у шећер. Топлота помаже томе, стога је све воће слађе, ако је лето топлије но кад је хладније.

И на температури испод нуле претвара се штирак у шећер: смрзнуто воће п вариво слатко је, чисто је отужно; да је кромпир смрзнут био, лакше се позна по слатком кусу му но по изгледу.

9. Потребну воду узимамо или с јелом заједно или је чисту пијемо: човеку треба дневно у средњу руку четири и по киле воде,

Неорганске материје, као гвожђе, сумпор, Фосфор и т. д. добијамо заједно са храном: мало нам их и треба. Тако у црном луку и јајету добијамо сумпора, у млеку и у жуманцету фосфора. Једино кухинску со узимамо директно у наше тело и то подоста: око двадесет и два грама дневно. Велико је питање, да ли нам је толико соли потребно !

С. М.

ТУЖНА ЗИМО ХОЋЕШ ЈЕДНОМ ВРОЋИ....

Слатки ли су дани премалећа Пуни снова, пуни миља, чара;

И бономе наду жића дају, Радује се и душа им стара. Једва чекам кад ће опет доћи, Тужна зимо хоћеш једном проћи!

Поток онај у долини тамо

У пролеће жубораше живо;

Ах, често сам покрај њега седо, Кубор ме је његов успављиво, Ар сада се не чује одавна.... Мразеви су замрзли га љути;

И долина због њега је тужна Што под ледом жалостиво ћути. Једва чекам кад ће опет поћи. Тужна зимо хоћеш једном проћи!

Како тужно шумица изгледа! Лашће пало, голе стоје гране; Лишћа нема — али на гранама Остали су болови и ране,

Не чује се ни тичје певање,... Овладала суморност и туга; Певачице што певаху дивно Отишле су у пределе југа.

Једва чекам кад ће опет доћи. Тужна зимо хоћеш једном проћи!

Суморни су наступили дани ... Тужни дани, још тужније ноћи; Нема оног топлога сунашца

Што и старцу даје снаге, моћи, Нит' вечери оне пуне чара

Нит' звездане оне ноћи тије; Нити оне умиљате зоре,

Иза брега што осмејак крије. Нема... нема. Свуд је пусто, хладно Мрак на земљу брзо пада тавни; А снег веје досадно, полако

И засипа брегове и равни,

Ветар звижди, јауче у ноћи, Тужна зимо хоћеш једном проћи!

Како тужан онај врт изгледа! Што ме слатко подсећа на лане; Она липа, код ње што је клупа Тужно своје опустила гране,

У пролеће на њој тице слећу, Слатке песме на уранку поје;

Ту смо често седели на клупи Љубили се загрљени двоје.

Липа нам је мирисала дивно, А тичице певале са грана;

Сад је клупа покривена, „ет Липа гола, пуна бола Ах, кад ћемо опет к Тужна зимо хоћеш ј