Женски свет

52 ЖЕНСКИ СВЕТ.

Сетан поглед пунан жудње бацам

На прозоре оне куће мале;

Из ње чујем неки гласић тајни: Гор. Милановац.

Бр. 4.

Ти њу тражиш! — отишла је брале, Ал с пролећа опет ће ти доћи,

Тужна зимо хоћеш једном проћи! Влад. М. Луњевица.

ПАОЛО МОНТЕГАЗА. „УМЕТНОСТ У СКЛАПАЊУ БРАКА“.

Прер, СТЕВАН ВЛАЈКОВИЋ-РИЂИЦА. (Свршетак).

Ово је у кратким потезима садржина предговора те књиге. Први део занима нас битношћу брака у животу модерна друштва. Ова разјашњења, над контуром брака, који се данашњим даном склапа, Монтегаза даје прилику, да увидимо, како једнострано мислимо о тој теми.

Кад је Бог створио овај свет, мишљаше човек, да је Господ заборавио створити и бројеве. Наравно, људи мислише, да ту заборавност Творца треба накнадити те саставише бројеве и њима су тако оковали, да н. пр. ни пошто не би купио 11 или 13 јаја и не би свом детету ни за главу дао 9 или 99 новчића. Какав је пузавац човек пред једном хиљадарком а да и не спомињем више !

Данашње еклапање брака није друго, до ли, уједињење мушкиња и женскиња зарад издржавања међусобног. — Принчевима и радницима, вели Монтегаза, неће требати та књига; о првима воде бригу министри, посланици и новинари, ако подесним налазе један брак са државна гледишта; а радници на против могу волети и женити се, како им је воља, они не маре за последице, јер не читају књиге. Та књига је написана за већи део човечанства за средњи сталеж, који стоји по вреди између горња два слоја и који сачињава праву снагу народа. Па како се, већином, ту склапају бракови данашњим даном 2 По снази и наклоности материјалнојг „Новац решава ствар у првом реду.“

Највећа погрешка у склапању бракова лежи, по Монтегази, у томе, што васпи. тање младих девојчица није разумно и природно; оне се не спремају за живот, него за идеале, који се врло ретко у дело приводе, и онда је то први корак неспоразуму, чим се уображени идеал не постигне. Женска деца, овог средњег сталежа,

у Италији уче се више кокетерији, а мање правом позиву жене и матере, па отуда и бива тамо највише дивљих бракова, јер су разводи спутани верским законима тако чврсто, да је скоро немогуће извести га и бар у доцнијем добу свезати га по срцу и разуму, као што и треба.

Који мисли да изабере себи добра друга мора много видити, путовати и волети, „Ооп Јџап“ је свакад пред женскињама симпатичнији изгледао, него ли невини „Јосиф.“ Без сумње и сама изабрана припомоћи ће томе, да се у браку сретни осећамо. Поносиће се тиме, што је између тисућа њих она доспела те почасти. да таквом свестрано образованом човеку постане жена, и ту срећу своју враћаће мужу искреном оданошћу. У погледу старости и година у којима се бракови склапају Монтегаза поставља овака правила: мушки од 25—85, а женске од 18—-25 год. ваља да се узимају. Мушки тек од 30. своје године почињу нежни пол право да познају, јер пре тога долазили су у додир само са женскињама сумњиве вредности, које су више за одмет. Ако се дакле, когод, раније ожени може своје неискуство скупо платити. — А са пеихолошког и Физиолошког гледишта посматрајући ту целу ствар, брак код сасма младих парова може да има и по потомство рђавих последица, јер ови или поумиру рано или остану слабуњави и тупоглави. Сем младих људи и девојака у поменутом добу склапају се бракови још: или пак између једног зрелијег мушког и млађег девојчета, а догађа се, да се узме младић и старија жена. Прва комбинација је вероватно боља. У највише случајева к путу среће водим друга комбинација. „Брак између двеју времешних личности, који се милују, није више мирисни цвет, но само слабо позла-