Женски свет

Бр. 4,

ђено пријатељство...“ Између једног временитијег човека и младога девојчета вага је променљива. Код оваких спајања лични интерес слави своју најнемилосрднију оргију, те се ужасна клетва чује са усана девојчиних. Но опет између педесетогодишњег човека и осамнаестогодишњег девојчета, па и између шездесете и три. десете године постоји брак, који је рај праве насладе. „Брак једног старијега ч0века са младим девојчетом може привести к блаженству, ако се обоје оданошћу милују; ну мање среће донеће онај брак, где се љубав само са једне стране положи на брачни жртвеник. А пропасти води, када мушког љубав, а женско богатство и славољубље предводе при склапању брака, и на жалост овај последњи случај је најчешћи.“ Иначе љубав толико промена има, вели Монтегаза, и од тако различитих је елемената склопљена, да је и то могуће, да се девојче п у старијег човека заљуби, навластито онда, када је исти духовит, или чувен на ком духовном или уметничком пољу.

Овакови бракови су се већ склапали и склапају се п данас, и тада се љубав дечја у сталну љубав претвара. Једном речју, који је вољан упркос седини- својој да се ожени са једним младим девојчетом, нека се најозбиљније промисли: располаже ли и телесно и душевно свима својствима, која су неопходно нужна, да једну женску сретном учини. Ако себе за „прилична“

налазимо, и ако је избрана „пре анђео, него ли женска“ — спокојно се можемо привити тој намери, — и тада ћемо пред

смрт моћи рећи: „Последње ми године живота још најлешше беху. У младићко доба и стотину сам женскиња волео, у старости пак само једну, али ипак ова једна вадмашила је ону стотину.“ Но нема ничег одвратнијега од брака склопљена између једног младића и једне времешне жене, јер побуде, из којих се овај брак изродио, сасма су неосноване. „Мушки прода своју младост за новце, а женска

Руђици на Ов. Саву 1898.

ЖЕНСКИ СВЕТ. 53

којој је свако право од љубави одузето, купује га као робу.“

На жалост скучен простор листа не допушта, да све ове духовите досетке и примере Монтегазине разјаснимо. Као нека засењавајућа светлост ватромета, праскају и прште једно у друго искре његова оштра искуства, да најзад сунцем Богом благословена брака постану. Али пре но што би завршио, нека мп буде дозвољено

још неколико кардиналних тачака из „бра-

чна катихизиса“ му споменути.

Мушки, који се мисле женити, никада неће добро веслати, ако не дају себи довољно времена, да одабрану у делима јој пи мишљењу упознати могу; јест, нека се ни мало не устежу и служавке испитати. Пред овима се вео претварања открије и једино оне виде госпоштину у моралном пм неглиже-у. Али не само изабрана, него и цела околина њена, у којој живи, нека му буде предмет посматрања. Пресудније су још материне особине. Женска, која над другима жели господарити и нечовечно поступа са млађима, — страсна је и једнострана. Те карактерне особине поново ће се пробудити и у кћери. Неминовно је потребно, да се младенци одвоје од родитеља, и да засебно живот отпочну, јер у кругу родбине иде се обично за тим да се над младенцима господари, а то је у том добу најтеже сносити, па отуда и толика повика на пунице и свекрве. Ваља избегавати заједничко живљење што је више могуће, јер ту се млого зло залегло, што је младенцима живот тровало и до развода дошло. Најидеалнија је женска за брачну срећу, она, по Монтегазу, чији су родитељи умрли неприродном смрћу, па је она остала сироче; али девојче, чији су родитељи поумирали од каквих наследних болести, ваља избегавати порода ради. Ипак, као што је у почетку речено било, проблема брака је на свету, најзамршевија, загонетка; и још ће много времена протећи, док се оно реши по правој својој вредности.