Женски свет

56

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 4.

кујемо пролеће, па да походимо сва та мила нам места, и да уживамо у божјем дару. Само, само да није као и свугде, људске пакости, која нам загорчава сва та уживања, и помућује нам задовољство, које овде'нађосмо. Сетисмо се оних „речи: „ил ће очај да нас страти или ћемо по: дивљати!“ Па као што има пакосних душа нађе се свугде и по која добра. Једна добра душа исто тако усамљена као и ми, нађе нам се на невољи, тешећи нас речима: да где год има људи, има и свакојаких ћуди. Разумедосмо се и еродисмо. Склописмо засебан женски свет, да ради по оном: ко тебе каменом, ти њега лебом. Сад нам је већ било лакше одупрети се сеоским предрасудама јер због тог је сваки рад, ма и за добротворне цељи, скопчан са великим тешкоћама. Кад год шта започнемо, разборитији нам одобраваху и хваљаху али нам не помагаше, велећи: да је немогуће овде што извести . јер смо осиромашили па им није ни дочега, то нав не застраши, већ нас још подетаче, да не пожалимо труда, само се запитасмо, на који би им се начин могло набавити духовне хране која је народу преко потребна, и неосетно да потпомогну сами своју сиромашну децу које у великом броју у школи има, јер нам материјалне прилике не допуштају да им помажемо а женска задруга немогућа јер је село малено а забаве да приредимо, које скоро нико не памти кад ву биле, повикаће рђаве су године. Мора се тако нешто извести, што би све народу допало, да се забави, и да са маленкошћу добро дело учини, а зрно по зрно ето погача. Али сваки је почетак тежак. Учитељ у селу може много урадити јер га народ слуша. Тако и млада учитељица жељна да народу користи и ван своје одређене дуж-

ности, намисли да на дан црквене славе приреди представу ва певањем и декламовањем. Кад запита децу неће ни једно да представља, јер им је зазорно оно чинити што нису никад видели. Једва накупи довољан број девојчица, и то са дозволом родитељском. И ту се доста претрпило мука, док се прва представа извела. Представљала се дечја глума „Љубица“ и то после подне, па бесплатно да може сваки видети. Кад поврвише са црквене славе, у часу се напуни школа, сваки је хтео да види што вије видео. Представа је добро изведена, та свакоме је познато, да наш народ лако сехваћа и свакоме се допало, и оне које су ее примиле па одустале, јако ву жалиле, изговарајући се да нису знале како ће то бити. Сад треба и даље радити док је одушевљења, учитељица сакупи веће девојчице и научи их црквено појање, те појаше у цркви То се тек народу допало а са тим је стечено поверење у народу. Ове зиме се одпоче радити за забаву, и то за плату, а чист приход се одреди сиротој деци за одело. Плашише нас да неће нико доћи, али се преварише. Забава се одржала 1. (13. Фебруара а посећена је била према простору, многобројно. Чистог је прихода остало 830 Фор од којих се ће сирота деца оденути за врбицу. Како се човек осећа сретан и задовољан кад учини какво добро дело. Зато драге Српкиње чините добра дела где год можете. Не жалите труда, сећајте се плода.

Налазим се побуђена у име приређивачког женског одбора захвалити се свима гостима који се у тако лепом броју одазваше и свима прилагачима, а уједно и суделачицама на њиховом великом труду.

Марија

РАДЊА ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Панчево.

8. (20.) Фебруара о. г. одржана је четврта редовна главна скупштина „Добротворне Задруге Српкиња Панчевачких.“

Кад се искупио довољан број чланова потпредседница гђа Милеса В. Ћурчин поздрави присутне добродошлицом и отвори скупштину. За тим се прешло на дневни ред. Перовођа је читао имена нових чланова које је скупштина оверовила, па је онда споменуо упокојене чланове у 1897. години а на име: Драгу В. Радосављевић,

добротворку ; Катарину Стојковић, Катарину Николић и Катицу Михајловић, редовне чланице и Миту '. Коко, потпомажућег члана. (Задругарке чинећи помен својим бившим члановима устадоше са својих места уз усклик: „Вечна им памјат!“

После тога перовођа Душан Радуловић, парох, читао је извештај о раду одбора у прошлој години, који гласи:

Славна скушшино !

„У прошлогодишњој главној скупштини изабрани за перовођу г. Милан Мандровић,