Женски свет

Бр. 6.

КЕНСКИ СВЕТ. 83

МАРИЈА ДИМИТРИЈЕВИЋКА рођ, РАВАНСКИ

чланица добротворне задруге Српниња Новосатниња, у народна добротворка, рођ. 1826 7 1898.

Хоћеш ли да познаш човека, загледај му у дела, јер дела су плод мћсли жеља и тежња човекових; она су цвет и плод човечјег стабла и украс човечја бића. По њима ћете познати племенитост душе и срца сваког сина пи ћери народа свога у њима ћете огледати величину, снагу и садржину душе човекове.

И Господ наш, Исус Христос, рекао је: по роду ћеш познати дрво, а народ је наш казао у својој најпунијој и најдивнијој песми: „Кад човека самрт нађе, ништа собом не понесе, већ скрштене беле руке и праведна дела своја.“

Човеку се за живота не може загледати у душу и срце пуном сигурношћу. Тек кад се под њим рака отвори; п кад се ашовом, гробарским раскину везе овог и вечног живота нашег, — онда се може јасно и отворено загледати у душу човекову и онда се може из ње читати, шта је сновала, градила и подизала, та душа, па према томе можемо и да ценимо и поштујемо, величамо или осуђујемо рад и дела појединих својих сапутника овог привременог и патничког живота

И под горњом покојницом Маријом Димитријевићком отворила се рака вечности 8. (15.) о. г. и скрила јој одећу душину, а нама, отворила врата њеног привременог живота да можемо загледати ва дно душе и рада њеног, те да видимо, шта је то тело скривало, чему је сасуд било 2

Отворимо дакле мало листак последње воље њене, па ћемо се одмах уверити, да је на њему исписана душа и срце миле нам покојнице, а кроз танак покривач лепог заједничког живота њеног не давно преминулог, садруга, пок. Милоша ДимитриЈевића, председника „Матице Српске“ итд видићете, да су то биле две племените душе, милостивог и родољубивог жара,

које нису пћтале само своје ја, него су делали, мислили и радили и за другог, за својту као и за шири круг, за народ свој, у пуном уверењу, да би се сасушила и породична грана, кад се стабло народно не би заливало милодарима оних, којима је преблаги творац дао средстава и снаге за рад, а није им дао од срца порода, као овим покојницима, те су по тим мислима и делали.

Како је њен покојни супруг напрасном смрћу отишао пре две године несвршена посла Богу на истину, то је ова, као аманет његов и свој извршила и на џисмено оставила родбини око 35.000 Фор. и све покућство; а остало имање наменула је на народне просветне и хумане цели.

Највећим даром даривала је „Матицу Сршеку,“ коју је њен пок. супруг као председник исте пазио пи неговао као дете своје пуних седам година. Њој је доделила: 10.000 Фор. и кућу у вредности од 15 до 16000 Фор; српској вел. гимназији у Нов. Саду 4000 Фор.; српској вел. гимназији у Карловцима 2000 Фор, те је тако знатно подстакла огањ народне љубави за ова два просветна огњишта с ове стране, баш сад, кад су народни Фондови почели да усишу. Долила је уља љубави своје и у наш млади учитељски завод, наш српски учитељски конвикт у Новом Саду у своти од 5000 Фор. а тако исто обдарила је и Фонд св. савски у Карловцима са 5000 ». те је и у тим кандилима ојачала пламен човекољубиве потпоре, да светле оним трудбеницима, што предњаче на путу вишег културног полета у народу своме.

Није заборавила ни на храм српске више женске образованости, на новосадску срп. вишу девојачку школу, те је и њој доделила 1000 Фор. а мезимчету нашем, срп. народ. позоришту пружила је лепту

мира од 2000 Фор. ж