Женски свет

ако је ова покојница, по саслушању свога повереника г. Лазара Милошевог управитеља централног завода У Нов. Саду, као извршиоца тестамента, а по претходном заједничком договору са својим пок. другом Милошем Димитријевићем, С којим је свој век провела у примерној љубави, слоги и међусобном поштовању, прешта све поље народног добра п свако по могућетву даривала и потпомогла, те је ва својим добрим супругом, од данас,

84 Ј ЖЕНСКИ СВЕТ. | Бр. 6.

стала у ред наших највећих добротвора, а својим узор делима оставила нама и потометву захвалну успомену за сва времена, и народ, ако је свесзан, а то је показао према досадањим својим великанима, знаће и њихову успомену џоштовата и с колена на колено преносити знаке топле благодарности и кад год доспе до вечне им куће повикаће с нама, који их отпратисмо тамо: Слава вам, мили покојници наши ! Вечна ти хвала дарежљива душо Марија !

У ЗАНОбУ.

Шетајући једног дана,

По пустињи — у самоћи, Спазим старца, бледа, стара, Бришућ' своје сузне очи.

Упутим се право њему

И запитах: „ко си старче“ 7 „„Твој пријатељ, — дете моје ! И због тебе старац плаче !““

() Боже мили! ко је овог

Поглед му је — онај исти!

Али — он је давно умро — Грозно нешто! — дух — нечисти ! „„Умири се! — ја сам пророк;

— Сјај мој беше кратка века Ал у другом, лепшем свету, Сазнао сам: шта Те чека !

Девојачко Твоје доба, Доживеће скорим крај;

Оставићеш мајку, сеје И свој мили завичај.

Оставићеш сву слободу,

Своје књиге — цео рај!

У туђини — шта те чека 2... Усиљени загрљај !

На вратима новог дома, Сусрешће те нови род, Туђег срца хладна љубав, Што не рађа среће плод.

А твој осмехг — горка судба! Све несреће људске сплет, Лебдеће на лицу твоме,

Јер — тако је хтео свет је

МЕ овна Роже | (ИЕ НИ трна Мато у а ИЛИ 7

Шта то чујем“ -- је л то јава 2 Је ли ноћ — ил је дану

.... Ја се тргох, — хвала Богу! — Беше само страшан сан!

Калимегданна.

пописи.

В. Кикинда. (Забава Добротворне Задруге Српкиња) Још нам је живо у памети лепа и величанствена прослава двадесеттодишњице опстанка, наше задруге Српкиња, коју је она одржала 1893. год. и којом приликом је поздрављена из евих српских крајева добивши хвалу и признање за племенити рад, који је за то време вршила.

()ве године се навршило двадесетпет година како је основана задруга Српкиња код нас. Двадесетпет година је како су наше вредне Српкиње у задатак себи ставиле, да сиротињи

помажу, сиромашну и без родитеља остављену децу на пут извађају и корисне чланове друштву људском дају, старима и изнемоглима помоћи пружају; све те племените дужности су наше Српкиње кроз двадесетпет година с највећом вољом и готовошћу вршиле. У славу тога кориснога и сваке хвале достојног двадесетпетгодишњег рада приредила је задруга забаву на Ђурђев дан.

Беседу је отворио мушки збор певачког друштва „Гусле“ са морнарском песмом из оперете