Женски свет

Бр. 6.

ЖЕНСКИ СВЕТ. 85

„Менкуци“ уз пратњу војничке музике. Џесму је наш истина малени, али врло вредни мушки збор отпевао врло добро. да тим је свирачки збор свирао један квартет на ошште задовољетво присутних. Морамо признати да нас свирачи изненадише својим лаким, вештим свирањем, те их је публика у више маха бурним ташшањем поздравила. После свирке дошао је наш добро познати а код нас у Кикинди врло обљубљени певач г. Марко Савић, да нас својим дивним и вештачким певањем занесе. Чим је ступио на позорницу поздрављен је бурним пљескањем, јер нас је његово еуделовање на забави све обра довало. Певао је немачки и српски. И немачки је лепо певао, ал српски — е тако ваљда нико не уме певати. Морао је више песама певати, и што је више певао, публика би га све више слушала. Кад је свршио певање поздрављен је ва бурним „живео Савић.“ |

Друштво „Гусле“ певало је Мокранчеву У. руковет „Из моје домовине.“ Ову је песму кикиндска публика за кратко време од св. Саве по други пут слушала, но како је вештачки, тачно и живо певана, а судећи по расположењу публике требало би друштво и друге Мокрањчеве песме да узме у свој програм. Оваке песме ће публика врло радо слушати па ма сеи по више пута џреко године певале. Хвала друштву „Гусле“ на лепом певању; оно је и овом приликом показало, да још увек стоји на оном лепом гласу, који је већ одавна себи својим радом извојевало. —

Сјајну тачку одабраног програма имале су наше миле гошће из Н. Сада гђа Вида Вулко и гђца Зорка Вучетићева свирачице на гласовиру. Глас о вештини њихова свирања већ се далеко чуо, па тако је и до нас дошао. Гђу Виду већ смо имали прилике једном чути како свира, и за то кратко време од кад је овдеслушасмотолико је напредовала, да се човек зачудити мора шта може чврста воља да уради. Поред гђе Виде видесмо садапрви пут гђцу Зору као свирачицу и то изврену свирачицу којој се само честитати може на лепом јој свирању, а ми још захвалити јој се што нам је пружила прилику да и њену вештину упознамо. Публика их је бурним тапшањем поздравила, а затим ву им предане две лепе ките свежег цвећа; но публика не престајаше изазивати, те нам морадоше још једну пеему свирати. За тим је друштво „Гусле“ у мешовитом збору са солом гђце Сиде Радовићеве и г. Милана К. Петровића учитеља и уз пратњу војничке музике отпевало један део из оперете

„Менкуци“ врло лепо. Гђца Сида је у више прилика показала да је вешта певачица па тако и овом приликом, а г. Милан К. Петровић је наш стари познаник, вешт певач, који ма да већ од 25 година пева никад не малаксава, него је увек онај стари, шта више и млоге млађе далеко претекао. Желимо му да нас бар још 25 година певањем весели и уживања нам даје. — Хвала нека је свима суделачима који нам овога вечера дадоше ретко уживање у уметном и вештачком певању и свирању. Ову забаву је врло лепо украсио темишварски свирачки збор, у коме суделоваше: гг. Александер Петровић, ЈЈ. Рудолф, Р. Смаженка и И. Ороси званичници жељезнички, и пратила их је на гласовиру уважена потпредседница наша гђа Сида Пачу која се драговољно примила ове дужности да улепша само забаву. О њима можемо рећи, да су сви од реда вештаци и да могу задовољити својом свирком и најсмелије критичаре. Нека им је хвала на одзиву и предусретљивости, која се данас према српском живљу тако ретко виђа. Оволико о програму.

Што се“ тиче посете можемо слободно рећи, да овако многобројно посећене забаве и да се задовољно и весело публика у Кикинди давно није осећала. Сваки је хвалио и приређиваче и суделаче. Ми ћемо пак да пожелимо задруги Српкиња, да истраје у свом племенитом послу, те да дочека педесетогодишњицу опетанка јоји њу још лешше и величанственије прослави.

На благајни је пало до 450 Фор. од којих ће

остати чисто до 250 Фор. Савна. Вршац, томине недеље 1898, (Забава вршачке сриске женске доброшворне задруге.)

Други дан ускрса приредила нам је наша вредна, женска задруга после подуље почивке опет једно пријатно вече. Велимо после дуље почивке; јер је последња забава задругина пре годину дана била. Приређивање српских забава у Вршцу у већим размацима времена са свим је оправдано; јер учеста ли које друштво са својим забавама; постају оне обичне — а опћинство слабо долази, последица је пак тога — дефицит. Сећајући се пак последње забаве наше вредне задруге, свак је видевши и програм, а држећи на уму племе. ниту цељ задруге, похитао радо на ту забаву — знајући да ће уз уживање што ће му га забава пружити — положити и свој принос за лепу цељ. Сва повољна очекивања нису изневерила. дабава беше врло добро посећена. Уз готово

сву Србадију видесмо и много иновераца. На благајни пало је до 600 Фор. Кад се одбије