Женски свет

86

трошак око приређивања, остаје више од половине на добротворне цељи.

Програм забаве беше биран и леп. Војничка глазба 101. ц. и кр. пешачке пуковније одевирала је прекрасно своје комаде. Особито се свидела, смеса српских народних песама од Мокрањца. Госпође Марија пл. Бенедикт, Марта Ј. Димитријевића, Марија дра. Милетића, Софија дра. Олвана, Александрина Ј. Обрадовића и коровођа г, Еман. Пихерт, одсвирали су на три гласовира прецизно и као што њима доликује лепо увод у Вагнерову оперу „Мејвбега тег “оп Хагођета.“ Госпођица Зорка С. Петровића у пуној је мери заслужила онај силан аплаус публике. Одпевала је арију из „Егезеита“ тако лепо и умиљато — управљајући вешто својим красним гласом — да смо се сви задивили. Српско певачко друштво одџевало је врло складно и вешто „Сватовеки збор“ од Вагнера уз пратњу војничке глазбе. Сад пак да пређемо на најлепше од вајлешшег — на круну деле забаве — живе слике. Оригиналне замисли, лепа уредба, склад боја задивили бу нас код тих слика. Све су лепе биле — али је „албум“ од свега најлепши био. Завеса се диже а ми на сред позорнице видимо као нека новећа врата превучена црвеном кадифом а на њој лепим словима исписано „Албум.“ Крај тих врата стојиг Урош Стојковић вредни редитељ тих слика. Г. Стојковић отвори та врата а пред нама се створи девет умилних попреја дечијих, где вире иза папирних оквира, као Фотографије у „Албуму.“ Не знаш куда да погледаш, оли горе или доле свуда се смеше

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 6.

анђеоска лица. Дивно нам беше то изненађење. За тим су били „Трутови.“ Око простртог стола скупило се подоста мушке деце. На сред стола стоји разбијена глава шећера а малише се отимају за шећер и слатко га грискају. Крај њих скупило се неколико женских малиша а оне слатко срчу кафу — само једна се намрштила, и као да ће сад да бризве у плач, стоји над разбијеном шољом својом. 'Ето то су били „Трутови.“ „Освета цвећа“ од Фрајмеграта у преводу чика Змајовином успела је врло добро. Суделачице врло су згодно и лепо биле костимоване и решиле су своју улогу изврсно. Госпођица Смиља Милосављевића, врло је депо декламовала дотичне стихове истичући спретво све главније моменте. Бурно одобравање није им овде Фалило. Честитамо г. редитељу Стојковићу на том лепом успеху. Хвала нека је и свим суделачицама, које пожртвовно не жаливши труда решише свој задатак.

Не можемо ни овом приликом пропустити а да не изречемо хвалу женској нашој задрузи, која је на челу са својом отменом председницом госпођом Јеленом Демешровића м одбором показала и опет, да може и хоће, да уз корисно пружи лепо и угодно српском срцу. Заслуга је је њихова, да су забаве женске задруге постале најсјајније и најотменије од свих забава у Вршцу. Дај Боже, да не застану на том путу већ да пођу и даље на корист оне сиротиње, која од ње помоћи ишчекива а којој она то обилато и чини. —.—

УСПОМЕНА.

намењено гђци Олги К. у 8.

Имао сам, још се сећам Звезду сјајну — мому бајну, Коју силно обожавах,

Као дете своју мајку.

Хтедох рећи: ја те љубим, На те мислим, за те живим, Реч застаде, лице гори

Ох! та: срце срцу збори !

Чеках дуго, време прође, Кад ал' једном војно дође, Загреб.

Отрже му бесцен благо, Бадава сам за њим траг'о.

Времена су пролазила

Звезда моја — бајна мома, Другом сјала, не знам да л' је На ме кадгод помислила.

Удес хтеде, да је гледам Поред сретна војна њена, Ја је сретох, очи зборе: Све је само успомена