Женски свет

110 | ЖЕНСКИ СВЕТ.

жали и плаче што и он не може спавати, — и то је једина непријатна страна овога брака. Овде смо изнели дивву сличицу у којој видимо двоје љубљених, али ако друштвени и спољви одношаји, лакомисленост, нестална воља вежу брак, — о, тада брак нема пријатних страна. Где слободан човек и слободна дева весело и лако један поред другог корачају, ту заробљени своје ланце вуче за собом. Незадовољство види се на лицу обојих, слике проиграна блаженства, што уобразиља у толико лакше ствара у колико је то немогућније постићи, излазе им пред очи, дивни, лепи иланови живота, који се ваљда и

без така брака неби никада реализирали, алисе.

сада њихово остварење за извесно држи, само

Вршац.

Бр. 1. да није епутаности тих несносних окова. И тако патимо, где би смо само трпели, тако се навикавамо, несносног пратиоца нашега живота, сматрати за извор свију зала, која нас могу постићи. Тако се меша горчина у сваки наш разговор и хладноћа у наше миловање, тако смо један према другом осетљивији, ни од кога нећемо се лакше наћи увређени, него од свога друга, и што би нас код другог обрадовало, то нас код њега оставља равнодушно, Тако се вуку они, са једно од другог окренутим лицем, и спуштеном главом, једно поред другог кроз живот. Докле једва један не легне спати, тада подиже онај други радосно главу идише дубоко „слобода, слобода!“ И то је тада једина пријатна страна овога брака.

ПРЕВЕЛА Д. М.

РОМАНТИКА И ЖИВОТ.

Пише Јелица Беловић-Бернадзиновска:

Она је била млада, лепа и интелигентна женица, али си је ипак умишљала, да јој је брачни друг само за то на свету, да лежи пред њезиним ногама на кољену. Он бијаше енергичан, њежан к стасит и уман војно, али си ипак умишљаваше, да ожењен мушкарац нема много више дужности од нежењеног. Но то није сметало њихове чисте, заносне брачне среће. Он и она бијаху у душу уверени, да ништа није на свету тако јако као њихова љубав.

Једовитих гуја Јато паклено Тиранија пакост Све је малено, Немоћна је мржња Свет да поплави Док је год на њему Анђо љубави. Управо тако мишљаше и овај млади пар.

У кратко: ови бијаху живи коментар дивним · Вмајевим речма. Прође тако три месеца, а они

све једни, ни да попије чашу воде једно без другога. Куд он, туд и она, без њему ни чаша пива није била слатка! Дошао Васкрс. Треба да се иде честитати. „Данас идеш сам — без мене, мој Душане!“ рече млада женица, која је морала остати код куће да прима госте. Обуче свој „мантинбе“ и оде у кухињу да сама умеси колаче, које он најволи. Гости долажаху и одлажаху, већ је два сата по подне, ручак чека; а њега још нема. „Остао је код Кавкиних:“ рече стара тетка, да утеши младу женицу, која је

већ нестрпљиво погледала на сате. „Код Кавкиних је вазда много господе, па ти онда нико

и не мари за сате!“ тако за по сата и опет утеши тета младу жену, која већ прогутаваше

тешке неисплакане сузе. Тета напокон оде кући, а млада жена остаде сама. Гостију више не бијаше... Сеђаше дакле и плакаше големе сузе, које падаху на лепу хаљину и на меке ћилиме. „дар он — који никад без меће не хтеде да оде, данас се и не враћа 2! А ручакг Ах, тако ли је“ слаба та његова љубавг! Не може да остави друштво њој за љубавг — Зар он, мој Душан, зар је и он, ко штосуи други 2!.,.“ И плакаше, плакаше, плакаше, а главу положи на јастук од дивана, те ни не чу, кад он уђе. Весела му шала запе на устима, кад виђе своју очајну женицу, која се сва трзаше од силног плача. Приђе к њој, обухвати је и испијаше те горке сузе, премда није могао да нађе разлога томе плачу. Иесприча јој оно исто, што је и стара тетка говорила, а она плакаше још грчевитије, још више... Узбуди се сада и у њему мушки понос — и оде у другу собу, а она јадница само што не умрије од тугеи несреће... Можда би и била умрла, да је благи Морсеј не узе у свој наручај, куда је клонула сва уморна од плача. = % %

Испавао се лепи војно, али је још спавала млада женица... Дошуњао се опет к њој и виђе је онаку лепу, заплакану, где уздише у сну.

| |