Женски свет

Бр. 7.

„Па, цела је књига у тако ружичабтим бојама написана, да га је морала само лепа и млада женскиња написати.“

„Да у њојзи има четири заљубљена пара и сви ве до краја узму —“

„А од куда ти то знаш 2“ запита др. Стева. „Зар и ти читаш таке ствари 2“

„Не—боже сачувај — читао сам само критику“.

„Можда си боље прошао него ја — који сам читао дело.“.

„Волео бих само знати где нађе таку тему“

Др. Стева се опет насмеја. „Зар оне траже тему. Накупи по туцета заљубљених парова; сплете их — и ето ти теме.“

„А јеси л ти приметио, да женскиње немају ни мрвице смисла за хумор. Ја још нисам читао лепу хумористичну цртицу или приповетку написану женском руком.“ —

Др. Стева се опет беше загледао у девојче, које мирно гледаше кроз прозор.

„Штета — а баш је лепа! Штета, што је нема.“ —

У том стаде влак. Девојче скупи свој пртљаг ·

а др. Стева јој помагаше и употреби прилику, да јој мало дубље погледа у очи. Беху то дивне плаве очи. Др. Стева сад се покајао, што их се није боље нагледао.

И томе беше узрок она глупа женскиња е' њезином глупом књигом.

Но, сав се убезекну, кад му она при поласку пружи руку и проговори:

„Хвала господо на поуци. Извините била сам мало индискретна, али не могох пропустити, да не чујем сасвим искрену критику о моме делу.“

Др. Стева нешто промуца о извреном цртању карактера и лепом језику. Она се Фино насмеши.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

109

„Видите господине, да је добро кад-кад бити иглуво-нем. У осталом — хвала још једном

на поуци — покушаћу да напишем што хумористично и тема ће ми бити врло благодарна а наслов — „глуво-нема!“ И она се поклони и

нестаде је међу путницима, но брзо се оцет појави а са њоме старија госпођа, која радознало посматраше др. Стеву.

Овај беше толико збуњен, да пречу глас те старије госпође. Тек, кад му ова приступи, онда се разабра и врло изненађен позна своју тетку, која становаше ва своме добру у близини ове станице.

„Зар нећеш сврнути к' нама“ питаше га тетка.

„Оћу — да богме да ћу еврнути, а како бих ја пропустио, да вас не посветим — чим се вратим, ја ћу севрнути —“ рече др. Стева и не смеде погледати у младу девојку.

„Но — па дођи, и Милева ће се радовати. Она је кћи моје најбоље пријатељице и остаће код мене три недеље. До виђења даклем.“

Милева се“љупко насмеши.

„Онда ћете ми се смети и представити господине“ рече весело, — још једном климну главом — и влак се крену.

ж " =

Кроз три месеца добио је онај пријатељ и сапутник др. Стеве писмо у којем је међу осталим било и ово:

„И тако те брате сад позивам, да ми дођешу сватове, заједно са својом поштованом породицом.

Да — ја и Милева смо сретни вереници.

Него међу нами буди речено, моја вереница је све друго пре — него нема !“

_ Даница Бандић.

БРЕ.

Када се два љубљена једносложна срца нађу, тада брак нема непријатних страна; онда корачају један пар добрих људи рука у руку. Где они на своме путу наиђу на трње, они га вредно и весело уклањају, где има да се испну на какву стену, ту јачи пружа руку слабијему, а када приспу каквом потоку, тада пренесе јачи слабијега. Отрпљење и љубав њихови су сапутници, што би једном било немогуће, то је спојенима шала, па када стигну горе својој мети, тада слабији јачем утире зној са чела. Радост и жалост обоје заједно осећају, никада се не

одаје тузи један, ако је други радостан. Један осмејак на уснама, или једна суза у очима обојих. Али њихова радост живља је но радост појединца, јер саобштавањем увеличава се радост а ублажује туга. И тако је њихов живот леп летњи дан, још и тада леп, ако је претила каква бура, јер бура освежује природу, те сунце јасније и лепше сија. Тако стоје они један поред другога у вече свог живота под цвећем, што су га сами садили и однеговали, чекајући да наступи ноћ. Тада — да тада легне један спавати вечним сном, и тај је срећнији; а други још остаје