Женски свет

Бр. 7.

ЖЕНСКИ СВЕТ. 101

гују а огромна већина робује, том народу не треба завидети, као што не треба ни богаташима, који се од свога народа отуђују, који

немају срца за његове беде, за његове не-_

воље, него су саможиви, јер то су драге го спође, сироти богаташи, нова Фела потурица. Што већа асимилација туђини, тим се они више поносе, јер држе, да у томе виша образованост лежи, и за то нам од те струје велика опасност прети. Турска сабља није српском народу толико нахудила, колико ће му туђа књига, ако не будемо ту књигу, ту културу нашим народним особинама и карактеру

прилагодили. — Биће културе, али неће бити Србаља. Силом роб за времена, а својевољни до гроба.

Али тако не сме и неће бити, јер још има српеки народ дичних кћери, којима узор служи Маргита девојка и мајка девет Југовића. Још се у српском гњезду соколови легу и дижу се небу под облаке, а ако Бог да, биће их све то више, па ће опет тећи вода куд је текла, што је српска мајка рекла.

Дете, које из мајчиног грла српску пјесму чује, из мајчиних уста српску молитву, томе ће род и прадедовска вера до гроба светиња остати; највећа светиња највеће благо једнога народа је после праве Христове вере његов језик, јер он обухвата цело његово биће. Језик је душа, са којом народ као народ дише.

Турека вила је рушила српске градове и цркве, она је и српско царство разорила, али српеку колибу није могла, јер та колиба, та кућа није стајала на земљи, него на српској жени. У њојзи је света црква и све што је Србину мило и драго уточиште нашло.

Српске мајке су дан и ноћ бдиле, да им бе на огњишту свети пламен родољубља и братске слоге не угаси. Српеки народ је бројно мален био, али је интелектуално и морално високо над Турцима стајао, и то је један од главних узрока, што се наш народ код толике беде и невоље вековима одржао, јер је карактер најважнија чињеница људског друштва а друштвено образовање без карактера

готова пропаст. Наши етари нису имали ни издалека тога знања и светског образовања, као ми; али су имали морала који су са мајчиним млеком усисали, имали су челик карактере у великом броју, а наши дани све су блеђи, а карактери све то ређи. Данас, малом изнимком, свако живи преко своје снаге и то само спољашњег ефекта ради, обсена нас обузела. Не пружамо се према губеру, а то води материјалној и моралној пропасти. Никад се није толико по забавама ишло и у раскоши задовољство тражило, као сада. Живимо и трошимо без рачуна, а народ се на господу угледао, па данас једна а сутра друга породица пропада. Кад узмемо, да је свака српска, кућа, свака српска колиба, она важна јединица, која чини суму народног благостања у свакоме обзиру, онда се озбиљно запитати морамо, па докле таког и куд ће нас овај начин живота одвести, који нашим околностима не одговара 2

Славни професор Штајн рекао је у својој знаменитој књизи: „Ле Етап попа ке бе попа 1п дет Манопа!-Есопопе“, између осталога и ово: Ја само ону госпођу за изображену сматрам, која осим основних наука набавља себи ону поуку, која оплемењује душу и срце и оштри ум за ехватање природних закона, која зна кухинарну хемију и кућну хигијену и која уме прорачунати, да са дохотком свога мужа на крај изађе, и то тако, да се све потребе подједнако намире, а тамо, где нема капитала, да се нешто и за црне дане остави; јер таква ће госпођа и своје кћери у том смислу васпитати, те ће и оне важне чињенице постати у економном и културном животу свога народа.

Негујте, драге госпође, што је добро, лепо и племенито и све што је ерпеко. Подижите ваше кћери и кћери из народа, јер дИжући друге, дићи ћете себе.

После свршеног говора председница је у име Скупа изјавила г-ђи Суботићки захвалност на овако лепом и поучном говору.

О“

И сада се сјећам моје злато мило, И сада се сјећам није давно било. Када као странац овђе сам дошао, Никог нисам знао.

И познаник први ти си ме Из тога познанства и љуб Све јаче и јаче.