Женски свет

102

Ја сам те љубио, а и ти си мене, Живе су и сада дивне успомене, На негдашње часе лијепе љубави, Цвијете убави.

Тада се је моја разбудила лира, У срдашцу моме нисам им'о мира, Колашин 1898.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 7.

Џа да би му бједном одушака дао Ја сам ти пјевао.

Ал'. насташе часи, којима с не надах, Настадоше часи, да ми срце страда, Јер судбина рече, не мож' моја бити Не смем те љубити. |

Љубомир Ибријсни.

КОопИСи.

Чуруг, 4. јуна 1898. — Сваке године на СОпасов дан слави чурушки храм „црквену славу,“ по лепом ерпском обичају како је то у целом Орпству заведено.

На служби је чурушко певачко друштво под Коровођетвом г. Г. Сабљице учитеља, доста складно појало, по свршетку божије службе обнешена је литија у пратњи мпогобројног народа око крета. После подне је пререзан пред храмом Божјим „славски колач“ а кум је био г. Арновљевић новосадски трговац.

У вече истог дана чурушка певачка, дилетантека омладина, приредила је дилетантску представу, на којој су одиграли комад „Ђидо.“

Исто друштво стоји под председништвом вредног и одличног г. В. ТеоФановића, пароха чурушког, ком имамо много да благодаримо што се оваке поучне и лепе забаве завеле код нас.

Комад су одиграли чланови тог друштва доста вешто.

Од мушких су се својом вештином одликовали: у удози Максима: Мита Рајков, као Здравко (Ђидо): Груја Јојкић, као Маринко: г. Душан Берић, као Андрија кмет: Стеван Шорало, као Милић: Светозар Вујичић, и г. ЈЕ Сабљица као учитељ. Од женски у улози Живана жена синовца Маринковог: гђица Милица Радина, као Љубица: гђица Јулка Вучерић и као Петра: гђица Катица Којић, која се и са својим гласом у песмама одликовала.

Нека ми се не замери, што ћу на одигравање овог комада учинити неке примедбе, јер то чиним у интересу будућег поступка у еличним приликама.

Што је најглавније у сваком друштву, било певачком, било дилетантском било у ком другом, треба да има „дисциплине,“ а тога нема у овом нашем певачко-дилетантском друштву. Па које томе узрок Многи ће на то одговорити, па на сваки начин г. председник и г. коровођа, али

се варате, У овом друштву су узрок сами чланови. Зашто су ови узрок, питаће тег Зато што неће да поњају праву цељ једног „просветног тела,“ они неће да знају, да се у друштву не може створити ништа лепо и племенито ако не пријону сви око посла. Чланови су канда на зло употребила добру и попустљиву природу г. председника и г.коровође, али то не сме бити, ови треба да цене добру и истрајну вољу истих „душа“ тога друштва. Па, забога, нису мала деца, да им се не може нешто доказати, да у друштву мора владати ред Ево примера да се види да су чланови узрок нереду. Кад се поје у цркви, а г. коровођа даје глас сопрану, после алту; док алт узима глас, дотле се сопран смеје и разговара, док тенор и бас узимају гласове онда алт исто чини и остали, међу тим треба да се почве појати, а они нису ухватили гласа, па може ли се онда добро и без погрешке одпојати 2 Ко је томе узрокг Само чланови и нико више.

Што се тиче чланица изиграчица, имам то да приметим да гђца Ј. Вучерић, у улози сеоске девојке, требала је да се уздржава при певању од „афектирања,“ јер то не приличи једној сеоској девојци.

Гђица Д. Каленић, као жена Маринкова а мати 8дравкова (Ђидина) представљала је жену од 40—50 година, а она је изишла на позорницу, као што је у природи девојка од 19 год. Како је то неприродно гледати у девојчету жену и матер момку, који је прешао 24 год. Не би ни мало шкодило њеном „нежном“ лицу, да се мало маскирала и да је одиграла улогу како је требала; овако је изгледало више да је она кћи него мати. Јер треба свако да зна, да маскирање на позорници и декорација исте много више вреди него саме речи које се изговоре; маска и декорација надиче један комадиу полак га одају, зато треба и на то много по:

.