Женски свет

Бр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ. 115 Дошао сам, да олакшам Чедо моје Боривоје, Срцу рањеноме, Срећо укопана, Да окитим црне дворе да нас нема више сунца Милом чеду своме. А ни ведра дана. Мајка те је поздравила, Осмејци се претворише Често о теб' енива, У јадну тужаљку, Па ми рече, пољуби ми Да нас прати целог века Мог сокола сива. Мев' и твоју мајку. Дошао сам да пољубим Да нас прати судба ова Ову груду земље, До последњег дана Што те екрива, душо моја, Па ће онда среће бити О жалости веље. Орећо укопана.

Панчево. ПМ.

БРАТСОСКА ПИСМА.

П. СРПСКА ШКОЛА.

· Дична Српкињо!

Питала си ме, да ти што напишем о "српској школи, што драге воље чиним у овоме другоме писму, желећи да обратим бољу пажњу на српску школу и да као и све остале свјесне и родољубиве Српкиње шаљеш своју дјецу једино у српску школу и да исту помажеш као што доликује правој Српкињи. Слушај дакле!

Ништа више не може човјечанству користи донијети као школа, У школи се све постиже што је људству од потребе.

Школа је онај извор, из кога се увјек напаја човечија душа и срце, али извор на вјекове остаје непресушен, непсцрпљен. Школа је благо над сва блага земаљска ! Школа је оно сунце, које грије и облагорођава човјечију душу и срце, тесеу свјетској тмини распознаје чисто добро од зла... Школа је ослонац човјечанства, на томе ослонцу почива срећа и благостање свега свијета.

Школа је просвјетна установа свијех народа и за сва времена, И, ко школи стаје на пут, не познаје за никакво добро; у њега је ум мрачан.. Ко школу гази и омаловажава, он је гори од најгорега варвара и тирјанина!

Особито у данашње доба, народ који жели живити, који тражи будућности, не може се замислити без школе. Школа му треба и њу мора на сваки крај и у свако доба подизати, потпомагати и љубити је

највећом љубави; јер без школе нема опстанка никаквом народу мањем или већем. ~ Најпросвјећенији народи старају се за школу, да им школа буде што боља, подижу их на сваки крај — и то у духу народном, да се народна свијест боље развије и усаврши. Не жали се труда, ни рада, пожртво-

вања, ни највећих капитала, само да школе

буду духовитије за народ; а гдје се год тако ради, ту мора свак напредовати ..

Ориски народ од вазда је љубио своју школу, па и у најтежим временима — за опстанак свог живота и имања, — било је у Српетву ерпских народних школа, које су се свијетлиле робујућем Српству као алемови у најљешпој круни!

И, та српска народна школа показала је и доказала, да Српство не може пасти.

Српека историја износи нам много примјера да су српски жупани, краљеви и цареви подизали школе у духу српском, у духу народном; па и ако су те школе могле бити простије него данас, оне су ипак одговарале духу оног времена, и

српски народ није ништа с те простоте ,

изгубио, а да је шта изгубио не би данас ни помена било од Српства.

“ Када многи народи нијесу знали ни шта су ливена слова и штампарија, српски је народ имао своје српске штампарије

на Обсду, код Горажда и др. И српске

»

%