Женски свет

116

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 8.

књиге штампавале су се српским словима а у српским штампаријама.

Зар то не доказује да је српска народна школа усијела у своме светоме раду, па још у најтежа времена кад је мач судио, Српство се о просвјети старало.

Хвала нека је будној свијести српској!

Хвала буди старим српским мученицима, књижевницима, светитељима и просвјетитељима !!

Они су знали без чега не може народ живити, па су неуморно крчили пута међу својим народом. Они могу мирно почивати, јер су се одужили свога дуга; могу мирно почивати, јер су им дјела остала неувела, и јер су умјели и шћели, те су Српство васпитали духом народним; оним духом, којијем ће Српство на вјекове живити, дичећи се својим дједима и прадједима ....

Још је љешше драга Српкињо моја ! још је узвишеније и светије, када когод иза себе остави лијеп спомен, спомен који вјечно траје, спомен кога ништа не може уништити !

У народу спомен добар најсветија је ствар, коју човјек послије овоземног живота остави у аманет и нашљедство своме потомству. Свијетли спомен и часно дјело остављају иза себе у народу људи они, који за живота, или бар на самртном часу могу изустити пошљедњи опроштај с овим свијетом:

„ Одлавим с овог свијета мирне савјетим, јер што сам год могао све сам своме народу остравио !“

Такви с миром очи заклопе, такви никада не умиру; јер само:

„Вјечна зубља вјечито свијетли !“

У српском народу било је и биће патриота и патриоткиња. Слава и хвала им! Но у данашње доба српски народ највише их потребује; српеки народ највише их данас жели. И, мора да их има, ако је рад одржати побједу знања над незнањем

Српски народ на сваки крај сада мора имати Срба добротвора и Српкиња добротворака, јер данас је највећа нужда, када треба свом снагом утирати пут незнању, када треба свој род чувати од однарођа-

вања; а томе свему бранич су наше српске школе, школе у духу народном...

Гдје год нема треба да се подижу и отварају српске школе; гдје нам год не дају треба непрестано захтевати — на основу. међународног права — па оснивати своје народне школе, јер без њих нема нам опстанка!..

да опстанак и умножавање орпских школа, наш народ треба да жртвује своје морално и материјално стање и имање. На труд и на муку не треба се осврћати, па малаксавати, јер: „На муци се познају јунаци !“

— Гдје сте Срби и Српкиње, гдје сте патриоте и патриоткињег! Дјелом и сваким пожртвовањем на средину, — то од вас Српство очекива. .. Не треба оклијевати, јер у овоме —- свако оклијевање једино штету доноси нама — српском народу п опет једино нама и никоме више !..

Зар не чујете сестре, зар не осјећате браћо гдје дух наших прадједова збори нам и довикује:

„ Србадијо, аманет вам српска школа !“

Па зар ћемо склопити руке2 Ваљда ћемо и сада мирно гледати да нас незнање дави и упропашћава ! 2

Нити може, нити више емије бити ко ијоле има свијести ерпске народне. Плач пи дремеж не помаже, него усталаштво и рад. Оставимо кукавице нека плачу, оставимо старије нека дријемају а ми, који смо за рад на посао, да доцкан не буде. На посао да не пропаднемо да се не изгубимо у мору незнања...

Коме је Бог дао овоземно блато, нека одвоји од тога нешта на олтар српске просвјете, јер кад се раставимо с овог свијета, ништа са собом нећемо понијетп:

„Већ скрштене бјеле руке И праведна дела своја !“

Наша омладина жели ерпску школу, омладина вапије и очекује од сваког Србина пи Српкиње помоћ. И, ми ћемо самом Богу погријешити, ако се по могућности не одазовемо.

Српство је у сваком поштеном и правом предузећу прво било, па ће и сада латити се корисног рада, нека свијет види