Женски свет
Бр. 8.
да Српство зна и умије кад хоће, а ово је истинити Факт кога не треба доказивати. Малом, великом, богатом, сиромашном — без разлике чина, звања и занимања, свима нам је дужност да потпомажемо свако
Коњиц (Херцеговина) 1898.
ТВОЈЕ Очи твоје, душо,
Памет ми занеше, М све моје мисли Ка небу понеше.
Тамо звезде, душо, Трепере у сјају, Београд.
ЖЕНСКИ СВЕТ.
117
предузеће, које ће бити од користи по наш народ. | С тога дична Српкињо буди увјек свјесна свога позива, па нека је и теби у аманет српска школа ! Братски те љуби Брат Србин:
Родољуб.
О
И Господа Творца Вечно величају.
Алт те очи душо, Што ме мило гледе, Од звездица сјајних, Много више вреде. В. К. — Љубисав.
ВИЛИ ЗАВОД ЗА ВАСПИТАЊЕ ДЕВОЈАВА.
Одавна се осећа потреба међу отменијим и имућнијим родитељима нашега народа с ове и с оне стране Саве и Дунава, да се за њихове ћери подигне сходан завод са интернатом, где би им женска деца добила више образовање, које не би српски дух кварило и српску православну веру тлачило, него још утврђивало, а опет да стеку у том заводу оно модерно васпитање, које се у тим вишим круговима тражи, т, ј. да им деца науче поред матерњег језика још немачки, Франпуски, а по потреби и енглески и талијански, уз то да се добро извежбају у лепим вештинама : цртања, женског финог рада, свирке, играња, пливања и углађеног понашања у друштву. У јавним заводима оваке врсте не може се овим захтевима одговарати јер јавни заводи имају општу цел пред очима, те не могу полагати толико труда и времена на оне стране, на које натиње та виша и имућнија класа народна.
Та је потреба, по нашем мњењу, подмирена вишим заводом ва вастишање дево-
#) Ова се Српкиња родила у Шапцу од имућних
јака у Београду, што стоји под високом заштитом Њеног Величанства Краљице Наталије, а основан је 1894. године.
Завод тај има пет разреда и траје пет година, а удешен је са потпуним полуинтернатом. У полуинтернат долазе девојчице београдских родитеља, које одлазе домовима својим само у вече на ноћиште. Деца се тек онда примају у овај завод, кад су довршила 10. годину и четир разреда осн. нар. школе.
Заводом тим управља један одбор од најодличнијих грађана и грађанки београдске вароши, а стоји му на челу способна, и спремна Српкиња гђица Љубица Сладојевићева, позната и на књижевном пољу.“) Предмете предају само професори са средњих и виших завода у Београду.
Школа се почиње 1. августа а севршује крајем јула сваке године по стар. календару, те је тако одмор тек од месец дана, ал и тај се може у заводу провести.
Прописана школарина, плаћа се на три месеца у напред, а одређена је за пуно-
родитеља, па је још као дете од 12 година однешена у
Париз у један виши женски завод, где се спремала шест година за учитељски позив. Отуда је отишла у Лондон за приватну учитељицу, па онда прешла у Америку иу Њујорку била 8—4 године учитељица на јавној школи. Кад се вратила у Србију 1898. г. била је већ заборавила српски и онда је поново научила српски; а 1894. г. позове ју краљица Наталија, да отвори овај завод, 1896. г. изаслала је српска влада у Петроград да проучи и тамо устројство оваких жен. завода. Говори осим матерњег јевика; Француски, немачки, енглески, талијански и доста добро и руски.