Женски свет

БРОЈ 9.

У НОВОМЕ САДУ, 1.

СЕПТЕМБРА 1898. ГОД. ХШ.

ИМ |,

ЕТ

ЛИСТ ДОБРОТВОРИИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА. ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: ДРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН

звививнененепене епопеје пепео епицентра те репе етен пете пе тепе и пепео ти те!

ИЗЛАЗИ: СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ,

у

Цена, је годишња 2 круне; ва Србију 2'/, динара. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.

папе тепе тепе етен ви ен пжижипви тепе пете ет етж ње тета те тепе тепе тепепатп пете тепа те тепе пете те же

папе тепе те и

ИЗ АВБУМА.

Овце на селу имамо и једну реткост: једину еманциповану жену, — изузетак достојан сваког сажаљења. Заиста и сама појава госпође Еве, шта више и њена кућа, изазивају га. Осећа то и госпођа Ева, па жали себе. — Има и право. Али за сваку жалост има и утехе. Та, госпођа Ева само је привремено овде. То је већ одмах веома утешно, не само за госпођу Еву, већ и за свакога у селу, ко њу познаје. А зашто и да се жали, кад је овде само по својој жељи, ради нових утисака, и ради посматрања и студирања. Господин муж члан је неке комисије, госпођа Ева члан је његове породпце; можда је и по томе нашла, да треба и она да „иде“ уз комисију. У осталом само те две околности: привременост бављења и љубав наспрам промена доста су поуздано јемство, да госпођа Ева неће претрпети у опште никакав неповољан и штетан утицај своје нове околине. Правило је, да јединица не бива јача од своје средине, нити пак госпођа Ева намерава изузетно чинити икаквих навластитих утицаја ни операција на своју нову околину. Она у опште овде неће да је пионирка нових идеја и жечског питања. Биће само пасиван посматрач просте гомиле, којој не вреди давати ни-

| каквих заморних и неплодних поука. Свесна | је пак јачине свога духа и својих култивираних особина и навика, те се не боји да ће се повити под утицајем простоте и непросвећености. И тако ће госпођа Ева отићи одавде не изгубивши ни једну 0осо| бину, нити ће примити штогод од своје необразоване околине, — а ни околина од | ње. И то је, тако се бар може мпелити, утеха.

О привремености њенога бављења изразитије говори сам њезин стан, и она сама собом, као домаћица. Разуме се, она о томе не разговара, јер она у баналним разговорима не троши и не мори свој дух навикнут само на дубоке и узвишене мисли, | идеје и разговоре. Али с тога је њезин | став увек у могућности, да још « поља | свакоме ову привременост наговести, и да госпођу Еву тумачи у многој ствари. Такав начин разговарања није оригиналан проналазак госпође Еве: она зна, да се још е поља познаје у којој кући има жена, и каква је жена; а кад се праг пређе, да то онда и свака ситница казује. Отуда и кућа госпође Еве сама собом казује се као привремена станица њена. Један је само недостатак у томе начину, што овако немуште казивање и тумачење (премда