Женски свет
врло очигледно) није што и правдање. Правдање! Госпођа Ева осећа побуде да се коме правда, да се „извињава“ за оно, што њена кућа прича! Али „тога нема, ко се чисто себе ради никад и ни за што не правда, и ко себи ништа не пребацује“ (једна од изрека госпође Еве). Код ње ово правдање потиче од остатка њене осетљивости према светском мњењу и његовој баналној критици. О тој осетљивости уверава се и гост у каквој, прилици јер „извињења“ и правдања госпођина долазе као рефрен по свакој најмањој неприлици.
Овако привремена станица подсећа и на долазак воза. Куфери, корпе и горње хаљине ни најмање не ремете такву илувију. На против уз дисхармонију у стварима и њихном распореду, уз утисак канда је све ту спуштено из стотине руку, ти предмети потпуно је и утврђују.
Сеоска кућица, у којој станује госпођа Ева, првобитно се састојала из повеће собе и мрачне кујне без тавана. Сад је дозидана још једна соба, а кујна је добила таван, још један прозор и уједно назив предсобља. У тој кући имаће госпођа џупе две године да живи.
Соба госпођина (пога ђепе, трпезарија, спаваћница, соба за дочек) заиста има ефектан изтлед! Смеса простијег српског и западњачког намештаја (који опомиње на инвалиде). Ормав с научним делима на више језика, насељен још апаратима и неким збиркама, — орман који је можда и креденц, или је на то злоупотребљен... речју, орман за све А сви вештаствени облици, којима је претрпан, ипак се џокорно трпе, узајамно се жртвујући начелу удружљивости. Толика љубав међу њима види се, да је трајна и давнашња, — бар судећи по неким археолошким знацима на њима. Још изгледа као да госпођу Еву највише са тога ормана походе и меланхоличне мисли о праху. На столу јестивне стихије, чарапе. лампа, елегантно повезана отворена књига, дечје играчке (такође у инвалидном стању), шкољка пуна пепела и догорелих цигара. На пећи шерпења „слаткога“, с траговима дечјих опита, као да стрпљиво чека на тегле. Наслоњача ишчезла под спаваћим хаљинама разнога облика. Где која декорација наговешћује
ЖЕНСКИ СВЕТ.
Бр.
а а а
нешто сврачјега у домаћичином укусу. Цео тај распоред зачињен је Фигурама необучене деце п ненамештеним постељама.
На таквој позорници обично се госпођа као домаћица приказује сваког дана до подне. Тад њена слободоумна глава показује се само као пласт косе плаве, бујне, неочешљане, и која се непокорно и мушкарачки растурила. Од грла спушта се у борама помодан шлафрок, очевидно оскудан у брижљивим закрпама и дугметима (предмета и остатку опстанак виси о концу.)
Тако опремљена седи, пуши, гледа у таван, и на разна питања одговара свима, који у собу улазе и штогод питају, да сад студира шта ће данас за ручак. То студирање траје до једанаест. Лонац с говеђином —- без њене иницијативе пристављен — три пута је дотле преврео и уврео, а ватра затињала.
Ситуација сад захтева питање на слугу: „Шта ћемо данас за ручакое Али врућина
је страшна, па ће врућа и масна јела бити
веома шкодљива. Према томе ће се то
важно питање и решити.
Међу тим досуто је хладне воде у лонац. У лонцу зацврчи, — треба га измаћи, да се мало охлади, премда су масне честице већ подлегле тој операцији и стињиле се. Уз то је простудиран и ручак, и како је већ једанаест и по за супу ће узети криза. 'Гаква супа готови се брзо, то јест без великог напрезања. Нема смисла, нити је хигијенски на таквој жези готовити,... варавно готовити у опште, а врућа јела и масна још маље. Имају довољно јела хладних, сува меса, саламе, сира, имају воћа. Али испржиће ипак једно пиле, тек само с тога, што је желудац навикнут на топла пи „Фришка“ јела сваки дан Пржена пилетина се лако вари, а поред супе доста је за данас топле и лаке хране.
При ручку домаћица коментарише о сваком јелу. Криз је врло добар и лак за стомак. (бос је изванредан, управо сам по себи готов — кисело млеко. Иначе оно је веома пријатно на овој врућини. У опште све је спремљено једино с обзиром на децу и мужа. И хладна јела врло су пробитачна, њима је желела мужа нарочито да задовољи; иначе он мало једе. Сви