Женски свет

142 __ ЖЕНСКИ

То је немогуће! изговори гђа Фаберт са жалосном одважношћу и показа руком на срце:

— Овде је нешто сломљено!.. Невоља и бедно стање нису ништа. према твом презрењу, што ви према мени учинио... Ја сам еувише патила, ја сам горко патила!...

Ах, викну вештак узевши је силом за руку, мислиш ли ти дакле да оно што сам ја препатио није довољна освета за мег... Ти си била свакад у засенку свију мојих задовољстава и уживања; у свакој бразди мога немирног живота осећао сам грижу савести... Увек сам слушао глас наших малишана !

Ох! они, та они ће бити милостиви ! рече жена са тужним осмехом Они не знају и неће дознати никад ништа! За њих си ти отишао у Америку да стекнеш новац — имање; то је све што ови о теби знају !!

Племенита жено! ти си им сачувала по штовање према оцу, који. то и не заслужује!...

Показујући руком на слику, Ђорђе узвикну:

— Ја те преклињем, измиримо се пред овим епомеником прошлости, која нам беше тако мила и драга!... Слушај, пошто сам те узалуд тражио по целом Паризу, приметим ову милу слику

СВЕТ. _

Бр. 9.

у скромном нереду једног малог дућана од да сака, у том тренутку мислио сам умрећу од очајања и стида, са дивљом љубомором отргох слику | из тог понижавајућег места, разумех, мила Марија; да те још увек волим!...

Од трговца сам дознао твоју адресу, твоју нужду и продају ове слике...

Неколико тренутака ћутали су обије, — но са погнутом главом и рукама покривеним лицем, да не, види само ону невољу, ону беду која га окружаваше, — живи прекор; — она се је опет борила између праведне мржње и дужности, а може бити и пробуђења већ изумрлих љубавних осећаја, које јот није хтела да призна!

Ћутање постајаше све теже, страшније, пуно очекивања.

На једанпут чуше се кораци на степеницама, то беху деца која журно долажаху кући.

Са лицем сузама оквашеним, пред сликом | помиритељком, гђа Фаберт пружи мужу своју руку и рече:

— Вбог њих ти опраштам !

= Ох, узорита жено, проговори вештак загрливши ју нежно, моја срећа је утолико већа, што си ми опреетила пре но што си знала да | вам поред љубави доносим још и лепо имање. () оранцУског превела Катарина Холецова.

— — > + 4 + ви

У ВЕЧЕРИ.

Спустило се благо вече, Вјетрић хладни пири, У баштици шарно цвјеће

У пупољку мири;

Хладни поток евеђ Римори И повија вале,

Славуј пјева пјесме свете, Успаванке мале;

Плаво небо с величанством Ките звјезде сјајне,

Бос. Петровац.

шу и би

Рај

=> КОВЧЕЖИЋ.

И у тихом пламу горе Несташнице бајне!...

А у срцу младом моме Једна жеља жуди: —

Да сам соко... да полетим На њезине груди...

· И у тихом, у заносу Ја погледам вале,

И у њима видим слику Ђаволанке мале...

Богдан-Крајишник. 256,

ГЛАСНИК.

Словачка женска задруга „Живена“ одржала је крајем јула месеца о.г. у Турчанском св. Мартину своју ред. главну скупштину и решила, да подигне о свом трошку словачку вишу женску

| школу у Т. С Мартину. Изабран је одбор, који ће | вготовити правила за то и порадити, да се од | земаљске владе добије одобрење за то. На челу | те задруге стоји гђа Шолшес. | Гђица Милица А. Јакшићева кћи пок. Алексе

~