Женски свет

134

Ал ове године беше та езава ипак необична, јер се тога дана славила и прва свадба тога хуманог завода.

Одлична шитомица тога завода Наталија Пауновићева вевчала се са Јовом Илијћем, телеграфистом лаповске железничке ставице. Овој првој свадби кумовали су председник и потпредседник друштва ове сиротне и напуштене деце г. г. Др. Никола ПШептровић и Љуба Крсмановић. На тој слави беше врло млого отменог света из Београда и кад је св штеник Алекса Петровић пресекао евечарски колач, изговорио је дивну беседу као поуку млађима, а захвалу старешинама тога дома.

На тој слави се десила и наша уважена. земљакиња гђа Савка Суботићка, те је и она, дирнута тим свечаним и важним призором изговорила красну беседу коју доносимо и нашим читаоцима поуке и њене лепоте ради.

Поштовани госшм !

Место, на ком смо се искупили, дом је миловрђа. Ови, који су тај дом подигли, и који за напредак овог хуманог завода доприносе, јесу делови оног великог људског ерца, које је наш Спаситељ хришћанском љубављу загрејао, и које се зове милосрђе.

Што је тичету гнездо, то је деци родитељска кућа, а њихова љубав мека крила, што их штити од сваке непогоде. У том гнезду нежно биће ваном живи, саном слатким, саном лаким, док ке стекне крила своја. Сретно детињство, вретна младост, то је сунце, бајно пролеће људског живота, Тада су жеље росно цвеће, што мирисом дише, а љубав лептир што га облеће.

Али колико њих има, који не знају за сретно детинство, за сретну младост и који ће у беди и невољи живот провести, као што су и њини јадни родитељи, поглавито с тога, што су лутали по мраку незнања 2

Данас већ и прости људи мање више увиђају, да је знање једина степеница, на којој се могу и сиромаси подићи и за то се и сиромашни родитељи труде, да својој деци прибаве по могућетву знања, а тиме, да им и живот њихови

будућност олакшају. Али како ће убога сиромаш до тих степе-

ница доћи, а без помоћи, кад их грдна провала, сиротиња, од њих дели. — Ова је задужбина мост, који преко те провале оним степеницама

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 9.

| ипак те жртве не доносе увек жељног

води, без тог би моста јамачно и ова сирочад моралну и Физичну пропаст нашла у оној провали, да их нису њини добротвори сачували, који су им и отац и мајка, те су их стога и примили у свој дом, у дом милосрђа, где су и уточишта

нашла. Кад узмемо, колико муке и трошкова стаје

интелигенцију образовање њихове деце, па зато плода ; кад то у обзир узмемо, како можемо замерити онима, што кривим путем пођу, којима је сокак кућа, родитељи оскуд-ца и незнање, а учитељи порок и грех7 Како можемо, велим, да замеримо тим несрећницима, тто су деца својих околности 2

Као што је благостање јака, тако је сиротиња слаба подлога за морал, нарочито у деињетву, кад се полаже темељ моралу и у великим

варошима, где је на близу и оскудица и богаство, Мирис печенке дражи глад и буди завист,

која често прелази у мржњу и тражи одушкеу освети н. пр. нихилисте и анархисте! Регруте за ову војску ствара пролетаријат, који већином излази из оне несрећве сокачке деце, коју никад није загрејала љубав очинска и материнска, нити људско милосрђе. Та има ли беднијег створа од убогог сирочета, које је остављено себи само! Каква је разлика између напуштене сиротне деце и ове, — која су нашла у овом дому уточишта, — доказ је не само данашња светковина, која благодат ове задужбине показује у пуној светлости, него и удадба кћери из ове куће, која је прва радост евојим духовним родитељима и која је дужна својој захвалности наспрам њих, да им да и видљивог израза, а то ће она само тако моћи, ако буде вршила све дужности, које од данас на се прима, јер и она има задаћу и дужност, као и сви питомци овог дома, да постане расадником морала, радаи штедње у оном слоју нашег народа, из ког је поникла и у којем

ће од сада живети. У томе лежи етика мисли добротвора ове

задужбине и логика њеног опстанка.

Признање је сунчана страна, на којој плод заслуге сазрева раније.

Рецимо дакле свима, који су подигли овај дом милосрђа и за напредак ове задужбине допринели, у име ове сиротне деце и наше, на име г. Управнику и Учитељском Особљу, који стекоше највише заслуге по напредак овог завода, — рецимо живима: Бог вам дао здравља и весеља! А онима што вечни санак бораве; дај им Боже, у рају насеља !

па и