Женски свет

Бр. 10.

ЖЕНСКИ СВЕТ. 151

онаких машкара, које се не слажу са поносом српским. Ви треба да сте оплемењене срп. свешћу па ће и народ наш онда бити свестан, јер Српкиње својом нежном љубављу кадре су омилити Србину све што је српско.

У данашњем цивилизованом добу почео је наш народ подражавати западне народе нануштајући и своје лепе нар. обичаје и ако би и даље том ставом напред корачао, ми би се сами одрекли свега оног, због чега је ваш народ водио крваву петвековну борбу, у којој је Србина предводило : крст часни и слобода златна. Па зар би нам образ допустио да се одречемо оних светиња, које су освећене крвљу срп. светитеља 2 Не, то не сме бити, то не може бити. Кћери срп. мајке Јевросиме не могу допустити, да славна прошлост Србинова баш данас потавни. — Док се Српкиње буду знале одушевити срп идеалима, не треба се бојати за будућност Србинову. И ова слава данашња, која нас потсећа на крену славу срп мученика кнез Лазара, јасан је доказ да су наше Српкиње задахнуте нар. осећајем, да су свесне своје народности,

Озбиљно појимање нар. свести здружило је наше овдашње Српкиње; и само будна свест ове задруге могла је подићи ово нар. просветилиште; будна свест само могла се одушевити за овако величанствену славу, која је значајнија, од сваке друге славе.

Ово је крсна слава; а ко крену славу славу у тога је развијено верско и народносно чуство, што је залога лепше будућности.

Оно што Српкиње појединце нису у стању учинити, кадре су у оваким задругама. У задрузи се Српкиње узајмно подстичу у љубави према роду своме, подстичу се на рад у корист нар нам живота. Па и рад ове задруге, која данас слави своје прво свечарство, намењено је опћем добру. Ваш рад, племените Српкиње, оснива се на племенитости и родољубљу српском. А да задругу Вашу у истини провејава родољубље и племенитост доказ је и то, што Ви не само да указујете своју дарежљиоост према свему што је од народне користи, него што Ваше родољубље и племенитост ствара у редовима Вашим нар. добротворе, који су вољни да својим благом земаљеким притекну у помоћ народу своме, да принесу мелема на пететолетну раву Србинову. Така племевита је Српкиња и Ваша вредна члавица госпођа Е. Мунчић, која не само да

води материнску бригу о овој Вашој установи, него се стара како ће да растера роду своме с чела црне облаке, и да га не пусти да иде у просијаке; која чини доброчинства не само овој задрузи, него је спремна да учини красну славну себи задужбину на овоме свету, па да с њојзи поје литурђија овог света као и оног.

Поносне Српкиње! Поздрављајући Вам ово Ваше крсно славље од срца Вам желим: нек Вас Бог све чиле и веселе много година поживи, да ово Ваше свечарство још много година у радости прослављате, нек у заједницу Вашу ступи и велико и мало, све што се свесном Српкињом назвало. — Нека Вам је сретна данашња слава и све Вас Бог поживео много и дуго на понос и дику милога нам Српства !“

Цео овај говор саслушан је врло пажљиво и уз бурно одобравање свију гостију. А после говора, гђа Е. Мунчића са сузним очима од радости у присуству евију учесника ове дирљиве свечаности положи 10 дуката за оснивање једног Фонда, из кога ће се сироти Српчићи потпомагати.

После свршеног чина била је мала закуска; чланице задружне спремише богату трпезу и по врп. обичају угостише своје миле госте. Сви који присуствоваху овој слави равзиђоше се пуни задовољства. Ова свечана слава така је утиска имала на нас, да су нам на очи удариле сузе, не знам или радоснице, што се наше Српкиње иза сна пробудише и прегнуше да обнове стару славу Србинову, или жалоснице сећајући се оне значајне славе Србинове, када оно ерп. царе Лазо са цветом Српства последњи пут прослави крену славу Амоса пророка, после чега освану тужни Видов дан. Задовољна сам била, кад сам видела права срп. одушевљења у чланицама овдашње задруге. Желела би да тим стопама пођете и на даље. Данашње прилике траже од нас да смо свесне Српкиње, да се умемо одушевити за све оно што се српским назвало. Па будимо праве Српкиње и љубимо од ерца свој род српски, да се не би огрешили о свету успомену наших старих, који и живот свој жртвоваше а све у корист среће наше. Будимо дакле свесне кћери рода свог, па ће нам онда помоћи Бог; однеговаћемо роду своме подмладак, који ће се заносити величином прошлости рода свог; који ће хтети жртвовати све што има за срећу народа свог !

Богданка Лазарева.

===>