Женски свет

БРОЈ 11.

У НОВОМЕ САДУ, 1. НОВЕМБРА 1898.

год. ХИ

ЛИСТ ДОБРОТВОРБИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК : ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ:

ДРКДОДИЈЕ ВАРЗЂАНИН,

Гета жв » » ет» „тепе а же еј папе оте пепео летело отете те етапе отете те пете тепе етен а а тепе тепе ет пете етапе а

ИЗЛАЗИ:

СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ. ћ

Цена је годишња 2 круне; ва Србију 2: динара. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.

Гетеа жив журе же тепе је те пене је пете пепео ле ет о Пепе тепе пете пене тепе пене пете вене етен тепе пепене пе пеижиеињ

САВЕЗ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Навршило се четврт столећа, од како су у нас Срба с ове стране Саве и Дунава поникле међу Српкињама добротворне задруге за хумане и просветне цели нашег народа.

У почетку су те задруге ређе ницале; једва их је поникло за првих 6 година пет такових задруга: у В. Кикинди, Суботици, Ст. Бечеју, Сегедину и Нов. Саду. Тек доцније се убрзало њихово кретање, а нарочито после оне значајне изложбе женских рукотворина у Нов. Саду од 1884. године, а још више, кад је п наш лист 1886. године почео живом речи да шири идеју женског удруживања.

Данас имамо већ 30 законом ујамчених овакових задруга, а наиме:

а) у Угарској: у Нов. Саду, Сомбору, Суботици, Сентомашу, Ст. Бечеју, Ади, Ст. Футогу, Сегедину, В. Кикинди, Вел. Бечкереку, Турском Бечеју, Меленцима, Панчеву, Вршцу и Белој Цркви;

6) у Хрватској и Славонији: у Загребу, Пакрацу, Винковцима, Новој Градишци, Митровици, Руми, Индији, Земуну, Срем. Карловцима, Даљу, Вуковару, Шиду и Осеку ;

в) у Далмацији: у Задру п Дубровнику.

Као о.

задругу можемо рачунати у

| наш круг и „Српеко женско крајцарско

Друштво“ у Сарајеву, које има исту цел, што п наше добротворне задруге, а лежи у покрајини, која се управља АустроУгарском државом.

Ради се пак на томе, да се оснују оваке задруге, колико је нама познато још у Будимпешти, Ковину (код Панчева) Долову, Ст Паланци, Броду и Книну.

Као што се види имамо већ лепи богат низ бисера наше женске врлине, који нам својим радом трепери и весели око наше. Са овако лепим бројем искупљених Српкиња може се већ нешто озбиљније отпочети.

Досадањи рад ових наших задруга сводио се само на уски оквир месних прилика п потреба. У шири круг народних интереса захватило ве само 1884. г. приликом већ поменуте изложбе женских рукотворина: Српкиња из Аустро-Угарске. Па колика величина, колика морална снага наших Српкиња изби ту на површину !

Нема ни у нашој ни у историји образованијих и већих народа тако узвишена и тако величанствена примера женске врлине и женског укуса, као што се ту приказао.