Женски свет

162

Кад се тако величанствена појава могла створити тек из друштва од 5—6 наших задруга пре 14 година, а шта би се тек могло данас извести, кад би се у тако заједничко коло ухватило 80—40 већ постојећих задруга За цело исто тако светла а можда и већа и узвишенија дела, но што је прво било, само треба слоге и смишљена рада.

А и за то се не бојимо, јер је тежња, за заједничким радом наших задруга избила већ на површину.

Појаве, које се у последње доба гомилају у кругу ових задруга, показују, да се поглед за јавне народне интересе проширује међу нашим Српкињама и да воља нагиње, да пређе границу свога месног патриотизма.

То се опазило пре две године на суботичкој женској задрузи, кад је њена врена и вредна начелница гђа Емилија Мучалка покушала јавним говором да приволе све остале нашо задруге, да створе заједничким прилозима Фонд за потпору Српкињица, које се уче на вишим школама или се спремају за више вештине.

Ието је то избило и приликом 20-тодишње прославе в.-кикиндске жен. задруге,

кад је њен предавач: Чика-Стева В. Поповић у свом свечаном и патријотском предавању, дао израза мисли, да би ваљало да се удруже све овостране задруге да оснују један заједнички виши васпитни завод за Српкињице.

И наша млада панчевачка посестрима претресала је одмах друге године свога опстанка питања од општег-значаја и упутила је своје задругарке, да размишљају

о путевима и начинима, како бп се ваједницоМ свију овостраних задруга могло

отпочети дело, које захвата интересе целог нашег народа с ове стране.

Познато ће бити нашем читалачком свету, да је лане покренула мисао наша в.-бечкеречка задруга, да се тамо заједничком снагом подигне творница ткања српског платна и српских ћилимова, а познато ће им бити и то, да су ове године и наше сестре Загрепкиње покушале, да заједничким прилозима подигну тамо интернат за Српкињице, које полазе тамо више школе, које не стоје у служби наше

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бе. 11.

цркве. Уз тај је позив нарочито још тражила та задруга од свију осталих овостраних задруга наших, да се изјасне у правцу склапања међусобног савеза.

Шта су на тај позив исказале наше задруге и у колико су прихватиле ту идеју заједнице, није нам познато; али се из свију тих појава јасно огледа, да је међу нашим задругама овладала жива жеља, да се заједница створи и да се "тим начином пође на крупнија дела, на дела, што ће дизати углед целом народу и донети користи ширем кругу нашег друштва.

Подстакнуте- тим мислима изишле су, ево, У најновије доба п сремско-карловкиње својим позивом на све овостране задруге, да се прилаже на Фонд св. Саве, који је основала пре 4 године Његова Светост патријарх српски Георгије Бранковић прилогом од 10.000 Фор. а који ваља да служи као потпора спротим срп. правасл, цркв. општинама наше митрополије за издржавање својих веропсповедних оен. пар школа, које су нам данас једини чувари наше свете вере п нашег милог језика. -

Све су то родољубиве мисли и тежње, о којима су дужне да воде бригу и наше Српкиње, а којима, уверени смо, лежи на срцу благо и напредак народни исто тако као и мушкој браћи. Ми смо се о томе уверили већ из више прилика, а уверавају нас) п ове побуде, што су избиле код једне и друге задруге, а које смо горе поменули. Али видимо, да су одзиви слаби покрај свег заузимања тих појединих задруга, јер ни један од тих предлога није могао да прибави опште наклоности п потпоре досадањим путем. Томе не треба тражити коментара у том, као да једна или друга мисао није довољно образложена, или није родољубива и од отшштег интереса то не, него узрок треба тражити у растројству наших задруга, које нису имале и немају досад ничег заједничког осим овог листа, из кога само сазнају шта једна и друга посестрима чини у своме кругуи уском месном оквиру.

За већа дела потребни су ближи и чешћи додири и међусобни разговори, којима ће се мисли пречишћавати и урођени

_- ___ “_ Ццјнн