Женски свет

Бр. 18.

Јован Ђорђевић. Прва књига (за други разред гимназије). Ову је књигу одобрило Министарство Просвете п Црквених Поелова као уџбеник Београд. Издање књижаре Велимира Валожића 1898. Цена 1 динар

Име Јована Ђорђевића врло је добро познато нашем школеком свету, а кад је одобрило још: књигу п Министарство Просвете, онда се може мирном душом препоручити та књижица за уџбеник и у нашим овостраним средњим школама, наравно ако наше школеке власти одобре; али свакојако може се набавити та књига за библиотеке школске и ручну књигу оним, тим предметом имају посла у њој изнешено све што је

за. који е школи, јер је у потребно за ту децу, а у лепој форми и јасном прегледу.

Српска књижевна задруга у Београду овластила је српску штампарију у Загребу, да прима

п раетурује сва њена издања по Аустро-угарској,

ЖЕНСКИ СВЕТ.

185

Босни и Херцеговини. Сви досадањи и сви нови чланови ове задруге имају преко ове штампарије да шаљу новац или да траже књиге њеног издања. Јавља се још и то, да се могу добити по 184.

сви шест дојакошњих издања. Ако пак хоће ко да узме само У. п У]. коло за еебе, онда има

да плати по 8 Ф. 50 н. коло.

Нови листови. Новембра месеца почела су излазити два српека нова „Србин“ у Госпићу, излазиће 1. и 16. дана у месецу, посвећен друштвеним, привредним и просветним интересима онога народа. Цена 5 круна на годину. Власник и издавалац је ПИ. М. Крајиновић, а одговараће за њега и штампаће Р. Дислбрунеј.

„Заштита“ излази у Вршцу сваког четвртка под уредништвом по власништвом Милана Стефановића. Цена 4 Ф. годишње (за Србију 10 динађа). ступљена забава, просвета, прптрговина. листа:

МЕ

зе ос

Биће вреда и

ВИЈЕМ ...

Пијем вино, пијем

И ноћу и дању

И пијући тако Увјек мислим на њу, Једнако ме мори Једна жеља. пуста, Да ми је да љубнем Ружична јој уста, Да је стиснем себи На ватрене груди,

Па да летнем тамо Куд ми ерце жуди. Тамо на крај евјета Гдје људи не има, Да љубећи злато Подемијевам се њима, И староме баби Што љутит" И црном евнуху Што ми

"но дува,

злато чува. с Свет.

ес у зеље (вв –

од 55292 „о <> ом се А

(о л ИСТАК. 4

%

О оу5

2065 65

5726 ~

РЕЗИГВАЦИЈА.

Последњи сунчапи " зонта, а

зраци нестајаху са хорилак вечерњи ветрић превијаше танке гранчице високих јабланова, засађени у облику непрегледног четворокута, у коме се низаху једнако разређене широке стазе, украшене са обе стране превијеним гранама жалосне врбе и дивљим кестенима. Около се издигла висока гвоздена ограда, а с десне стране кућица — нечији стан. Пред капијом стадоше'кола Једна млада жевека у потпуној црнини силазаше доле, држећи

главна улаза стај аше

у левој руци, од дивљих свежих ружа, сплетен венац и приступивши огради, дрхћући ухвати за браву тешке гвоздене капије, која се под кретањем доле смештеног малог точка, у полукругу отвараше према кућици. За тренут застаде тронуто, угледавши око себе символе праве жалости — а укочени погледупочиваше на, среди прве главне стазе, где засебно беху смештена два анђела, саливена од бронзе — и као под теретом велике туге — један према другом нагнут, држећи у руци мален венчић, везан на кра-

великом