Женски свет

човјек кад види застане и у заносу се запита: „Да ли је ово човјечија рука овако могла засадити и онлеменити“ R! Покрај њихова воћњака поређане су многе кошнице, гдје вриједне пчеле мед сносе. . . Њихови виногради окопани су, а лоза уз лозу тако засађена и под линију доведено као да је вјештачки удешено. Све право ко по концу, да шфе ништа примјетити не можеш. Њихов дом начињен је на оцједиту месту у сред воћњака. да је ираво уживање за очи, за срце, за дунту. . . Не зна човјек у шта прије да погледа, чему ли прије да се диви ! У таквоме задружноме дому како су ваљани и вриједни мушки, још ваљаније и вриједније је женскиње. Свака чиста и ођевена. Ако је старија по старачки се и понаша, ако ли је млађа, не чека да јој се нареди шта ће радити. Свак свој рад знаде, свак на свој ноеао иде без муке и вике. . . Српска мома сјела је за стан па од раног јутра до мркле ноћи тка српско домаће илатно, пјевајући дивну севдалију! И, ништа је не прекида у раду, осим кад је вријеме обједу. Пј ева и тка, тка и пјева; јер задружна српска породица не ће никаквијех новотариј а. Не ће туђега платна, што су га туђе руке изаткале, него носи српско плагно, носи своје платно, па се њиме и иоиоси... У другоме крају сјела је јонт присталија и виђенија Српка, на шије и кроји, а до ње трећа дјева ситно везијући пјева : „Ситан везак везем млада За мог брата Милорада, Везем елике за барјаке Од тробојне евилне траке, Кад „Заетаву“ ерпеку ноеи Нек ее дичи и поноеи“! У другој соби двије-три постарије жене сјеле и преду, мирно се разговарајући Никога нема да овај свети мир поквари. У једноме крају око баке дјеца се окуиила, загрлила се и забечила слушајући шта им бака прича, а она им прича, прича и забавља их. У задружној породици сваки је nocao распоређеп, свак зна тита га у јутру чека, па на онај рад весело и иолази.

У овакој задрузи жене се пазе, једна другу иомаже, питају, савјетују и све се драговољно ради, млађи познаје старијега, а старији цијени своје млађе. Овака задруга сваког добра има, богаства и свега. Свак по евојој савјести ради, а ко ради не боји се болести ни глади! Свака иородица има свога старјешину, кога као што знаш свак домаћином зове. За домаћина изабира се ваљано, врпједно и умно чељаде, које зиаде свему и свачему дати одговора. И, ако је домаћин на своме мјесту, сва су чељад, иородица и задруге на своме мјесту. Дакле видиш дична Српкињо, колико вриједи и од какве иам је користи срнска задруга. Наш народ вазда је зиао цијенити своје задруге, а задруга од задруге надмећале се која ће боља бити, која ће већа бити. И, са некијем светијем ноносом сваки члан старе задруге српске дичио се, што је члан дотичне задруге. . . Многе велике задруге служиле су у нашему народу као узор, на кога се остали народ т. ј. мање породице угледале. На начин породичнијех српскијех задруга, иостале су и у нашем народу опште мушке и женске задруге за међусобно помагање и штедњу, које су се од скора још и више почеле распростирати и установљаваги свуда у Српству вршећи племенити и хумани задатак човјечански. IГа дичи се и ти мила сестро што се називаш чланица српске женске задруге Срнкиња! Но, ја ти нијесам почео писати о општим хуманим задругама, него само о нашим породичним задругама, ово само напоменух да још боље истакнем значај и вриједност задруге у оиште. А, да ли у нашем народу има и данас онаквијех задруга какве су биле и какве треба да су? На жалост са болом у срцу морамо признати да су у нас породичне задруге врло ријетке, ријетке као бијеле пчеле! Било, па их нема, а ако која, и има, сваки час гледа се када ће престати... ПГта сруши наше Нородичне задруге? Једино наша зла судба и зла времена, иосијаше у наш народ немилост, те

ЖЕНСКИ СВРЛ\ Бр. 1.