Женски свет

једпо другога не може да трпи и да сноси. Свак хоће да је први и да заповнједа, а иико не ће да елуша! Разне друштвене нриЈхике и неприлике разровили су.-наш иарод те се једва миче. Отац на сина, брат на брата, сестра на сестру, снаха на свекрву, баба на унучад устало све и виче једно на друго. Ругло и срамота да Бог развесели и па боље окрене! Нико никога не ће нп за што да иита. Вражје сјеме иосијано, на браћа кољу. а I)ЛВО коло води! . Ти се овоме чудиш дична еестро, чудим се и ја и.срце ме за овијем боли, а може бити да ти је тешко овоме вјеровати? 11, ја бих волио, да се у овоме варам. али, али примјери друкчије иоказују. . . Ми смо још малени, премалени, раздвојени и за то морамо свјесно да се боримо. Најприје уредимо своје домове, осигурајмо материјално стање, а то ћемо само задругама постићи, па се онда не бојмо свјетскога „врт.тога" да ће нас прогутати. Особито у нашијем српскијем варошима слабо се пази на породичне задруге. Отац и мати, жена и човјек, стриц и стрина и т. д. све обашка живи ! Неки се туже: жена ме раздвојила од брата, неки кажу: снаха ме пе fie да слуша, Коњиц ( Херцеговина), 1898.

иа сам сина ишЛерао од себе. . . А то не вал>а, то није тако! Ваљан и свјестан домаћин то не ће дозволити, то не ће учи нити. Вриједан домаћин он миром мири, а свађом, виком и дијелом дом се не мири, задруга се не множи, него се упропашћива. С тога дична Српкињо учимо и васпитавајмо народни подмладак на трпељивост. Примјерима, дјелом показујмо нашему на роду штаје добро за њега; шта га диже, а шта га напротив обара. Не жалимо никаква труда, а наплата иека нам буде наш добром овјенчани рад. Не рушимо породичне задруге, него сваким даном настојмо, да нам народ види користи и благодети од своје домаће задруге, Ово е нут којим могу свјесни Срби и одважне Српкиње народ наш довести до благостања; довести народ до среће, да нам процвјетају наше породичне задруге. Знам Српкињо дична, да ће те у неколико ово моје писмо сневеселити, али немој да клонеш. Своме ])oду служити то је света идеја! На муци се познају јунаци и врело се гвожђе кује. Часа не часимо него радимо са еејама мијшм и браћом драгом, нека на ново нропоју српске породице и српске задруге. Братски те љуби! Твој брат Србин: Родољуб. :

УДАЉЕНОМ.

И ако је судба крута За навјек пае раставила; То ne вјеруј, што ти зборе. Да сам те заборавила. Нити вјеруј, да ми срце За другиме оиет бије: Оно је још увјек твоје, Али више . . . срећно није! Не мили ми се весеље. Срцу своме лсчи.ч рану

Кад ми мис’о теби хрли Удаљеном самостану! . . На освитку новог љета, Многог лепше наде грију; Ал’ моје се покрај тебе У осами пустој крију! 0 не дај се и ти тузи Да ти заман „срце тресе, Јер та туга мене боли; Тек спокојно ејећај ме се! Смиљана

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ