Женски свет

Јасније да речем, ја тај завод замишљам себи овако. Читав завод да буде интернат са два оделења. У једном- оделењу би биле Српкиње богатијих и виших сталежа, које траже само више образовање у знању језика и вештина стичући уједно врлине честитих и образованих српских жена. Подела разреда и научни план би био најзгоднији, кад би се копирао београдски завод за више образовање Срнкиња, који стоји под покровитељством Њ. В. краљице Наталије. У овом заводу је, могу рећи из искуства, такови рад, да се према начину, дисциплини, градиву ван предмета, којимасе негује народносна свест, може такмичити са најбољим заводима ове врсте у Аустро-Угарској. Друго оделење је алумнат т. ј. потпун интернат, где би имале стан, јело и осталу обскрбу све дјоуге питомице, које би похађале разне заводс и тиме се спремале за живот, у коме би могле самостално, о свом руву и круву живети. Замислимо себи једну Српкињу, која је ii о способности и раду заслужила, да јој се иомогне, да може свршити преднауке за универзу, па и саму универзу изабрав себи струку. Ето, кад би та СрпјКиња имала сигурно издржавање, не би било угодно ни за њу ни за родитеље, да узме стан гдегод у крају престолнице грдне, кроз коју би лутала дневно неколико пута. А још мање бн мило било, кад би морала та Српкиња да провађа дане у каквој год кући, где нема ни реда, ни рада, ни оног Фамилијарног живота, којије у образовању у опће од претежне важности. А шта да тек речемо за оиу Српкињу, која нема довољно или никакових срестава за издржавање, која би се као мушкобача морала потуцати од немила до недрага, ако би хтела да сврши жељене науке. Или узмимо Српкиње, које би слушале трговачку, радничку или иначе коју стручиу школу, и овима би иста судба предстојала или би се морале оканути жељених наука, будућег сигурног хлеба свога. Девојачко вастталтише би са својим гттернатом алумнатом добуо дошло и имуЛтфш, а парочито сиромашнијим Сриттама. Ово би ваеппАа.тпштс овако иомогло и богатој и сиротој Срикињи, да

дође до жељена циља, да се изобрази, да буде способнија да врши своје дужности, које морају одговарати и духу времена п духу народном нам. Другим речима, ово васииталнште за Срикиње девојке би требало да буде с једне стране за богаше девојке шнзионат, за сиромашицје конвикш, и само тако би то васииталиште одговорило нашим ттребама. Нашим потребама велим за то, што ми немамо толики број богатих Српкиња, да би могле издржавати посебан завод, а имадемо сваким даном све веКи број Срикиња, којима треба разпог стручног образовања за самосшалан живот и рад, но нема се срестава, те многе Срикиње ироиадну. То девојачко васпиталиште треба да буде у овом жанру тим пре, тито поред потребе таковог завода, и јавност је рецензирајући вест и доносећи нацрт схватила овај завод као ДОбрОТВОрни завод, коме би блла, дакдсм, задаћа, као што споменух у кратко: да сиасава имућније Српкиње из туђих руку, а с друге стране, грдном делу ваљаних и сиротих Српкиња помоћи да дођу до би.то опће, било стручне наобразбе. Имаде верзија, да би то био завод а la „Бечка женска гимназија“ или „Женски Лицеј“. На ово би у кратко додао, да би овакове планове требали оставити на страну, јер ми немамо за то пол.а, а далеко је од наших потреба. Много се о томе говори: за што да ово васпиталиште буде у Будимпепттп? Српско православно васпиталиште у Будимпешти, по мнењу оснивача, би добро дошло, да и с’ те стране иомогнемо, да оживп срнски елеменат у овој престолници, где је Срба мало. Даље, ово је васпиталиште за образовање девојака, које се п ван васпиталишта у престолничким средњим и вишим стручним школама уче, онда је оправдано да то васпиталиште буде у Будимпешти, јер је у њој само све средње и више стручно школсшво, које би Српкиње могле слушати, и тако се образовањем користити. Наглашујући још једном, да је потреба напта не само мали број богатијих Српкиња извлачити из страних панзиоиата, но великом броју даровитих Српкиња из сиро

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 2